Požar, ministar i ostavka

Požar na krovu i poslednjem, tek renoviranom, spratu Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović” u Beogradu ugašen je bez ijedne ljudske žrtve. Dok je pepeo još leteo Dedinjom, čelnik Demohrišćanske stranka Srbije kao i građani u svojim komentarima u raznim medijima – počeli su da traže ostavku ministra zdravlja profesora dr Tomice Milosavljevića. Istina, ostavku su tražili ne samo zbog požara u staroj Železničkoj bolnici na Dedinju, najvećoj zdravstvenoj ustanovi posle Urgentnog centra u Beogradu, već i „zbog hapšenja bivših rukovodilaca u beogradskom zdravstvu, kao i zbog generalnog stanja u zdravstvenom sistemu Srbije”. Jednostavnija obrazloženja zašto ministar zdravlja treba da podnese ostavku – koja su se ovih dana mogla čuti u čaršiji – bila su i da on ima „komandnu odgovornost”, kao „prvi čovek u zdravstvu Srbije”, „kao večiti ministar” (dr Milosavljević je na ovoj funkciji sedam i po godina sa prekidima). Ima i onih koji smatraju da nije morao da podnese ostavku, ali je bar mogao da je ponudi svom „šefu” – premijeru, što bi bio promišljen politički potez, kojim bi izbegao da ga „udaraju” sa svih strana – kao da za sve ovo vreme ama baš ništa dobro nije uradio i da je najgori od najgorih. Onda bi premijer trebalo da meritorno odluči da li ovaj ministar svoj posao radi dobro ili ne, kada ga već u toliko mandata biraju na istu funkciju ministra zdravlja. Dr Tomica Milosavljević nema dilemu da li posao ministra zdravlja obavlja dobro, pa je novinarima izjavio je da se ostavkom ništa ne rešava. Dodao je i da bi, „s obzirom na stanje u zdravstvu, ministar zdravlja u Srbiji mogao da podnosi ostavku svakog meseca, ali da je potrebnije rešavati te probleme”. Ovde je Milosavljević, mora se priznati – u pravu: ne svakog meseca, već svake nedelje, u zdravstvu se „nešto” događa. Ako ćemo po Lenjinu, „jedan korak napred, dva koraka nazad”, ili Njegošu, „čaša meda, pa čaša žuči”... U istoj nedelji počinje da radi aparat za zračenje na Institutu za onkologiju, ali se istovremeno i trojica beogradskih onkologa terete za navodnu korupciju u nabavci lekova. Istog dana Srbija dobija najsavremeniji dijagnostički uređaj, PET skener vredan pet miliona evra, ali i osmoro direktora kliničkih centara, bolnica i domova zdravlja biva uhapšeno.

Inače, nije prvi put da se Milosavljević proziva u medijima da podnese ostavku. Kada je 2007. pozvan da se izjasni zbog smrti trogodišnje devojčice posle operacije katarakte u privatnoj bolnici, Milosavljević je izjavio da je „ministar zdravlja po definiciji gromobran za sve što je loše u sistemu”, dodajući da on sam ništa ne gura pod tepih. Čvrsto je ubeđen da je sa svojim timom od 2005. godine mnoge stvari u zdravstvu promenio nabolje. Sa sedmogodišnjem stažom u vladi, on je zaradio epitet „večitog ministra”. Pokazuje da mu taj epitet ne prija, štaviše ljuti se, ali se savršeno uklapa u definiciju koju je izrekao novinarima u Urgentnom centru, dok je trajalo raspoređivanje pacijenata bolnice koja je gorela: „Svako bira ono što radi, a odgovornost ima svoje ime i prezime.”