Zavisnost od ljubavi

Ako vam voljena osoba kaže: „Nema mi života bez tebe”, da li treba da vam je veoma drago ili treba da se zabrinete? Da li je zavisnost u ljubavi dobra ili nije?

Kada oni koji se vole nikada ne bi raskidali, tada zavisnost ne bi bila problem. Ali savremeni načini života su takvi da sve manje ljudi daje garanciju da će doživotno voleti. Pa ni onima koji je daju ne možemo potpuno verovati da će se toga držati i za nekoliko decenija.

Kada kažemo da je nešto od nečega zavisno, tada tvrdimo da ono prvo jednostavno ne može postojati bez onog drugog. U tom smislu smo mi, ljudi, u stvarnosti zavisni od svega onoga bez čega zaista ne možemo živeti. Zavisni smo, na primer, od zadovoljenja osnovnih potreba. Ali kada neko počinje da misli da ne može živeti bez onoga bez čega u stvarnosti može, tada ta umišljena zavisnost može postati poremećaj. U takozvanim hemijskim zavisnostima je to jasno. Kada je neko zavisan od opijata, tada misli da će bez njih umreti, ali u stvarnosti je upravo suprotno: umire se od viška, a ne od nedostatka droge.

Zavisnost od ljubavi nastaje onda kada neko počne da pogrešno veruje da ne može živeti bez osobe koju voli. Kada pomisli da bi voljeno biće prestalo da je voli ili umrlo, za osobu je to kraj njenog života. Kada se to zaista desi, većina ovih ljudi, uprkos snažnim i dugotrajnim patnjama, ipak nekako preživi. Ali neki izvrše samoubistvo ili dovedu sebe u situaciju da nastradaju ili jednostavno uvenu i čekaju smrt.

Važno je razlikovati odnos odraslih prema ljubavi od dečjeg odnosa. Biti odrastao znači biti sposoban sam brinuti o sebi, odnosno samostalno živeti. Idealna odraslost donosi poziciju nezavisnosti od drugih ljudi, pa i od njihove ljubavi. Kada su deca u pitanju, sasvim je drukčije jer su ona zaista zavisna od svojih roditelja i njihove ljubavi. Ako odrasla osoba nije voljena, kvalitet njenog života će biti nizak, ali ona neće umreti. Ali ako malo dete nije voljeno, zanemarivanje ne samo da će ugroziti razvoj njegove ličnosti i njegovo mentalno zdravlje, već može ugroziti i njegov život.

Za decu je ljubav potreba, a za odrasle je želja. Ali mnogi odrasli ne odrastu do kraja, već nose u sebi svoje „unutrašnje dete” tako da imaju dečji stav prema ljubavi.

Ne biti zavisan od voljene osobe ne znači ne biti vezan za nju. Emocionalno vezivanje mora postojati jer je ono suština ljubavi. Odrasli se vezuju za voljenu osobu znajući da ako budu ostavljeni njihovom životu nije kraj, da će biti žalosni, ali da će prežaliti osobu i da će ponovo kvalitetno živeti i voleti.

www.milivojevic.com