Dve ruske vertikale

Grupa autora zaposlenih u ruskom Institutu za savremeni razvoj predložila je predsedniku Dmitriju Medvedevu da, po ugledu na premijera Vladimira Putina, sačini – svoju vertikalu vlasti. Kako tvrde pomenuti, sa ljudima koji su bliski premijeru Rusije, jednostavno, ne može da napravi neophodan tehnološki korak koji bi je vodio napred. A upravo na taj korak se odlučio Medvedev pozvavši zemljake da se svojim idejama i znanjem uključe u projekat „Rusijo, napred“.

Podsetimo, tokom svog drugog predsedničkog mandata (2004–2008) Putin je značajno reformisao izvršnu vlast u zemlji, reorganizovao federalne jedinice, a njihove gubernatore stavio pod kontrolu Kremlja, uspostavivši tako jasan princip odgovornosti za najviše funkcionere. Potonja predaja predsedničkog žezla Medvedevu (2008) i prelazak na mesto premijera ispostavili su se više kao stvar tehnike nego kao suštinska promena na čelu države.

Nema sumnje da od prvog dana formiranja aktuelnog čelnog ruskog dvojca traju pokušaji da se isti razbije. U zemlji i iz inostranstva. U tom smislu je ocenjena i inicijativa Instituta za savremeni razvoj. Jer, objektivno, stvaranje još jedne vertikale vlasti ne samo da bi omogućilo dodatnu birokratizaciju vlasti, nego bi moglo da predstavlja stalni izvor sukoba nadležnosti između predsednikovog i premijerovog tima.

U sve se upliću i objektivne okolnosti. Naime, prema najnovijim rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, poverenje Rusa u Medvedeva i Putina opalo je za nekoliko procenata. Prvog sa 62 na 56, a drugog sa 72 na 66 odsto. Stručnjaci su mišljenja da razloge za rast nezadovoljstva građana treba tražiti u činjenici da su nedavni lokalni izbori (11. oktobra) obilovali sumnjivim rezultatima. Ipak, pad je jasan.

Javio se i Genadij Zjuganov, predsednik ruskih komunista, sa predlogom da se u okviru KPRF osnuje patriotski front koji bi okupio „alternativne snage“ spremne da pomognu predsedniku ukoliko se ovaj reši na istinsku, a ne samo deklarativnu, akciju u okviru projekta „Rusijo, napred“. Ideja Zjuganova nije bez osnova. Među članovima KPRF su neki od najumnijih Rusa pa i pojedini dobitnici Nobelove nagrade. Ipak, sve navodi na to da komunisti koji su, inače, opoziciona partija, podršku predsedniku daju jednako zarad prosperiteta zemlje koliko i zarad slabljenja uticaja premijera.

Predsednik Dmitrij Medvedev se nalazi, praktično, na sredini svog prvog mandata. U martu 2012. moraće ponovo da se suoči sa poverenjem Rusa. Ali tada bi mogao da se suoči i sa premijerom Vladimirom Putinom, kojem ustav ne brani povratak u Kremlj. Pored toga, Putin i dalje ostaje ličnost kojoj zemljaci veruju više nego ikome drugom.

Otvorenog okršaja između predsednika i premijera do sada nije bilo. Teško ga je i bilo očekivati ako se imaju u vidu njihovo dugogodišnje poznanstvo i saradnja. Da li će tako ostati i u naredne dve godine, do izbora, ostaje da se vidi.