Gastarbajter

Nikada nisam mislio da ću živeti u Nemačkoj. Prva saznanja o Nemcima stekao sam iz partizanskih filmova i serija. Tu sam naučio neke od karakterističnih nemačkih reči: "Schwein" (svinja), "Los!" (kreći!) i "Ausweis" (isprava).

Moram da priznam da se i dan danas štrecnem kad čujem neku od tih reči, što se dosta retko dešava. Na primer, nedavno su mi u prodavnici tražili da im pokažem "personal Ausweis" jer sam plaćao kreditnom karticom malo veću sumu. Ovo retko biva da vam traže i, naravno, šta Srbin da pomisli kada mu Nemac traži isprave. Odmah sam se skamenio kao Bora Todorović u "Balkan ekspresu".

Evo me u Frankfurtu već skoro celu godinu i polako počinjem da se navikavam na nemački životni stil. Ne mislim tu na inicijalni šok kad se dođe prvi put u emigraciju pa je sve divno pa čudno pa neshvatljivo pa i malo idiotski i, uopšte, kada raspoloženje varira na dnevnoj bazi. Mislim više na nemački način razmišljanja i ponašanja. Kada se kriva svakodnevnih utisaka malo poravna, vreme je da se zagrebe malo dublje ispod površine.

Tačnost, preciznost

Moram da kažem da je većina predrasuda o Nemcima, koje su nam svesno ili nesvesno usađivane, ipak pogrešna. Na primer, Nemac nije strahovito tačan tj. "punktualan". Znaju da zakasne na sastanak ali ipak nikad katastrofalno mnogo. Uvek će Vas o tome obavestiti jer ne žele da imate neprijatnosti zbog njih, kao što ne bi želeli ni da oni imaju neprijatnosti od vas. Ovo drugo je jako bitan motivacioni faktor Nemaca.

Prijatni ali suzdržani

Nemci su prilično druželjubiv narod i nisu hladni kao što se misli. Zapravo su pristupačniji čak i od nekih (zapadnih) Slovena. Naravno, ima ovo svojih granica jer su oni pre svega posvećeni porodici tako da ne izdvajaju previše vremena za druge. Ipak, ako pokažeš želju za druženjem, sigurno neće ostati neuzvraćena i bićeš pozvan na partiju fudbala, uz obaveznu participaciju, ili sesiju grilovanja u baštici kućice na selu (takođe obavezna participacija za kupovinu zajedničkog poklona domaćinu koji je bio ljubazan da vas pozove u svoj dom).

Nemac je dosta uviđavan pa, ako si na primer vegetarijanac, kupiće za tebe kobasice od soje i slične prozvode kada te poziva u goste. Ovo je velika stvar pošto Nemac, u postojbini kobasice, nikada ne kupuje kobasice od soje ali ipak će se potruditi da se i ti osećaš dobro kod njega u gostima. Takođe, ako dolaziš kolima tj. voziš, biće sigurno za tebe nealkoholnog piva (nije loše, pogotov belo) a ako dolaziš iz daleka ili rešiš da ipak piješ alkoholno pivo (tj. kod nas samo "pivo"), ponudiće ti čak i smeštaj u gostinskoj sobi. E sada, teško je reći da li je ova relativna druželjubivost posledica globalizacije u poslednjih 10-20 godina ili je prirodno urođena...

Ono što je priorodno urođeno kod Nemca je ljubaznost u ophođenju. To je svakako osveženje u odnosu na ono što čovek ostavi za sobom u Srbiji, bez obzira na sve razlike između ove dve zemlje. Naravno da ona nije bezgranična ali nije ni sasvim izveštačena. Kada vas pitaju "Kako si?" uglavnom očekuju i neki odgovor, za razliku od, na primer, Anglo-Saksonaca. Ja se još uvek začudim kad sretnem nekog Engleza iz firme koji me pita "What's up?" i samo produži pored mene, ne zaustavljajući se. Ovo Nemac ipak ne radi.

E sada, uzdržanost je osobina koju mi percipiramo loše jer mi o sebi volimo da mislimo kao o veoma otvorenim ljudima koji momentalno mogu da započnu razgovor sa neznancem i veoma brzo se uklope u nepoznato društvo. Meni se pre čini da mi volimo da zabadamo nos u tuđu privatnost preko svake mere i da to nazivamo navodnom otvorenošću. Pri tome smo jako konzervativan narod u poređenju sa bilo kojim drugim narodom van Balkana. Tako da, ono što mi kod Nemaca smatramo uzdržanošću pre može da se nazove pristojnim kućnim vaspitanjem a naša "otvorenost" pre može da se nazove "sklonost ka ugrožavanju tuđe privatnosti", da se izrazim eufemizmom.

Humor

Pa, ovde su skoro najtanji, barem iz naše perspektive. Humor im je na nivou Beni Hila tj. vrlo naivan, manje verbalan a više vizuelan i dosta podseća na naše shvatanje humora 70-ih i 80-ih. Mi sa Balkana više cenimo crni humor, dosta ironije ili čak cinizma. Nemac ovakav humor obično ne razume tj. obično ne shvati poentu ili mu nije smešna.

Red, rad, disciplina

Radni moral kod Nemaca nije na izrazito višem nivou u poređenju sa drugim narodima Evrope. Ovo znači da niko ne dolazi na posao u 7 ujutru da bi otišao u 20h. Možda ovog ima u Japanu. Možda ovog ima i u Nemačkoj ali je jako redak slučaj jer Nemac ceni sebe i svoje vreme. U radnom ugovoru je propisano radno vreme i to je zakon. Tu dolazimo do glavne osobine Nemaca koja prožima celo društvo i verovatno i predstavlja "tajnu uspeha" Nemaca.

Naime, Nemac voli red i poredak tj. voli da je sve propisano i regulisano da on ne bi morao da improvizuje već postupa kako je propisano. Ovo se tiče naročito ponašanja na poslu gde je jako bitno da je svaki detalj u obavljanu poslovnih obaveza regulisan određenim formalnim procesom i, obavezno, da bude poznata hijerarhija komandovanja u firmi.

U Nemačkoj vlada vrlo pozitivan odnos prema poštovanju zakona do te mere da se Nemac time ponosi. Ovo je sušta suprotnost nama koji zakone i državu vidimo kao remetilački faktor na putu svog uspeha.

U Nemačkoj nije uobičajeno u firmi iskazivati inicijativu ukoliko se to eksplicitno ne zahteva ali, sa dolaskom mnogih međunarodnih firmi i uticajem preko-okeanskog stila upravljanja, atmosfera u firmama se menja ka većoj dinamici i izražavanju lične inicijative.

Opsednutost novcem

Ovo je nešto što me je totalno porazilo. Kod nas se smatra "da su zapadnjaci stipse" i da im je žao svakog eura. Ovo je tačno ali ne onako kako mi to shvatamo. Naime, njima je žao svakog uzalud potrošenog eura. Na primer, kada oni kupuju neki elektronski uređaj, recimo DVD plejer, skoro najvažnija karakteristika je koliko on struje troši u takozvanom režimu mirovanja ("standby") tj. u trenucima kada ne radi ništa i samo skuplja prašinu. Ovo je Nemcu jako bitno jer on hoće da izračuna koliko će eura godišnje da baci na prazan hod ovog uređaja. S druge strane kada Nemac hoće da nešto kupi, on ne žali para na kvalitet pa tako, ako voli muziku i razume se u istu, kupiće zvučnike u vrednosti od više hiljada eura da bi uživao u muzici, iako, po meni, nema razlike u kvalitetu zvuka ako bi kupio neke zvučnike za 10 puta manje novca.

Dakle, Nemac nije "stipsa" onako kako mi to shvatamo. On i te kako voli da uživa i da za to plati. Ono što ne voli je da baci novac uludo. To se vidi i po tome što u prodavnici nema teorije da vam ne vrate kusur do poslednjeg centa ili ponude žvaku kao kompenzaciju za nedostatak sitnine. Takođe, Nemac nikada ne ostavlja kusur u pekari ili sličnim mestima. Naime, tamo obično uvek stoji kasica za sitan novac tzv. "Trinkgeld" ili napojnicu i, ako Nemac hoće da ostavi napojnicu, on će uredno prihvatiti kusur a onda deo ili ceo uredno položiti u kasicu.

Sigurnost življenja

Ovo je sasvim sigurno aspekt nemačkog načina života koji i dalje ne prestaje da me fascinira. Sve je počelo kada sam saznao da Nemac voli da plaća razna osiguranja. Teško je uopšte prevesti nazive svih tih osiguranja, ali recimo da su neka osnova "osiguranje od lične odgovornosti" , "osiguranje od nesrećnog slučaja", barem 3 razna osigranja vezana za stan. tj nepokretnu imovinu, "osigranje za pravno zastupanje" itd.

Dakle, to je, na primer, ona reklama koja vam stigne od neke osiguravajuće kuće uz uplatnicu Infostana i koju odmah bacite u korpu za otpatke. Nemac to mnogo ozbiljnije shvata i svako ima bar 5 različtih osiguranja a mnogi i više od 10.

Sledeći aspekt koji potpada pod "sigurnost življenja" je kako se Nemac stara o važnim dokumentima, kako papirnim tako i digitalnim. Naime, ako se nešto desi sa stanom ili kućom u kojoj stanuje, na primer požar, osiguranje će isplatiti obeštećenje za nastalu štetu. Ipak, ono što osigranje ne može da uradi za vas je da vam nadoknadi izgubljenu dokumentaciju. Dokumentacija može biti razna, na primer razni računi kojima pravdate svoju godišnju poresku prijavu ili fotografije bližnjih.

Zato mnogi Nemci iznajmljuju sefove kod raznih institucija gde pohranjuju svoja dragocena dokumenta. Ja još uvek nisam stigao do ovolikog stepena paranoje mada me polako hvata virus nemačke pedantnosti u vidu čuvanja i sortiranja dokumenata prema godini i predmetu, vođenju evidencije o troškovima i izvođenja raznih statističih podataka radi planiranja budućnosti.

Planiranje unapred

Ovo je aspekt nemačkog načina života o kojem se jako malo zna i koji je meni u početku bio vrlo iritantan. Naime, Nemac sve planira unapred i ništa ne može na brzinu da se uradi. Ne možeš na brzinu da uvedeš internet u stan, da potpišeš ugovor za mobilni, na nameštaj moraš da čekaš više meseci, čak i ako samo treba da ga dovezu iz drugog skladišta u Nemačkoj.

Mnogi Nemci godišnji odmor prijave šefu za celu godinu unapred već prvog radnog dana u godini. Kasnije, kada shvatiš da je sve unapred isplanirano i uklopiš se u taj način razmišljanja a dobiješ nekako i internet i telefon, to postane logično. Naravno da većina stvari u životu treba da se planira unapred, samo nam to niko nije objasnio ranije.

Na kraju, ne znam šta bi bio sasvim pouzdan dokaz integracije u neko društvo. Pretpostavljam - kada čovek počne da razmišlja slično kao domaćin zemlje u koju se doselio. Tada može da vam se desi da prilikom kupovine glavni faktor za odabir robe neprimetno postane ne sama cena, nego suma koju ste uštedeli u odnosu na originalnu cenu pre popusta.

Srdačno vaš,