Tajna crvenih cipela

Ko kaže da se ne može živeti od ideja? Može, i to sasvim lepo i uspešno – tvrdi i na sopstvenom primeru dokazuje Dragan Sakan, za prijatelje Saki, osnivač, predsednik i kreativni direktor „New Moment New Ideas“ komunikacione (marketinške) kompanije, magazina i galerije pod istim imenom, Saveta za novo mišljenje, BelgrADe festivala i „Ideas Campus“-a, evropske škole za ideje u Piranu, profesor na Akademiji umetnosti u Beogradu i autor tri knjige (četvrta „New Ideas Woman“ je u pripremi). Čovek koji je izmislio pojam „nove komunikacije“ umesto zastarele „reklame” i ozloglašene „propagande”, harizmatični genije za marketing, mag koji je od kreativnosti napravio brend, a od sanjarenja – profitabilno zanimanje.

Kako?

Svi ljudi imaju svoje snove i ideje, ali samo neki postignu da od njih i žive. A oni koji od snova naprave novu stvarnost postaju ikone savremenog doba. Svoje studente učim da se kreativnost može inspirisati da zasija punim sjajem, uz pomoć određenih tehnika. I prenosim im osnovne postulate svoje životne filozofije: zadovoljstvo i uspeh u poslu postići će ako usklade težak rad, iskrenu strast i uživanje u onome što rade. Ako vam nije zabavno to čime se bavite, bolje odustanite!

Renesansni čovek

Da li ste oduvek znali čime ćete se baviti?

Sebe sam uvek doživljavao kao čoveka sa višestranim interesovanjima. Želeo sam da budem pisac, dizajner, režiser, psiholog, profesor, lider… a voleo bih da postanem novi renesansni „čovek ideje”. I sve sam ovo uspeo u svojoj „kompaniji snova”. Ja jesam sanjar, ali onaj koji je uspeo da „ukroti” svoje snove, bolje rečeno da uspostavi ravnotežu između mašte i moći, desne polovine mozga zadužene za maštu, stvaranje i intuiciju, i leve, zadužene za logiku i racionalnost. I dva grada u kojima živim, koja najviše volim, na neki način oličavaju ovu podelu: u Piranu stvaram ideje, u Beogradu ih ostvarujem.

„Dvojstvo” u vašem životu zapažamo i u crvenoj i crnoj boji koje se stalno prepliću u opremi vaših knjiga, radnog prostora, ponekad i u odeći…

Ove dve boje simbolizuju život i smrt, Eros i Tanatos, Evropu i Balkan iz vremena kad sam doneo jednu od najznačajnijih odluka u svom životu. A sve je počelo od para crvenih cipela.

(/slika2)Iako psiholog po profesiji, verujem u intuiciju, nadu, empatiju, snove, sudbinu... A moju sudbinu su poslednjih dvadesetak teških godina vodile te crvene cipele. I mom prijatelju, čuvenom filmskom kritičaru i piscu Bogdanu Tirnaniću Tirketu je to bilo čudno. U svom tekstu „D. S. Mistery of Advertising“ 1995. godine napisao je: „Reklameri nose crvene cipele jer su ih skupo platili. A skupo plaćaju svaku cipelu pod uslovom da je crvena. Ko može biti i pametan i blesav u isto vreme?“

Pa kako su te crvene cipele ušetale u vaš život?

Početak devedesetih nije bilo dobro vreme za ideje i kreativne komunikacije kojima sam se bavio. Našu zemlju je obavio mrak. Rat, patnje, stradanja, sankcije… Za Međunarodni Crveni krst kreirali smo kampanju „Ne pucajte u nas“ i za nju nagrađeni na Njujorškom festivalu specijalnom nagradom Ujedinjenih nacija za mir.

Leteo sam u SAD iz Pariza. Preko puta hotela bio je veliki modni izlog. Sve crno, a na sredini crvene cipele, same u izlogu, kao neka futuristička instalacija. Bile su nesrazmerno skupe, ali srećom moj broj.

Kad sam ih obuo, doneo sam odluku. Kao jednoj od retkih profesionalnih agencija, političari su nam nudili i brda i doline, samo da radimo politički marketing. Iako je to bio jedan od načina da agencija preživi, nisam želeo da se uključim u propagandni rat. Preživljavanje kompanije je postalo „umetnost nemogućeg“, a časopis „New Moment“, u koji smo investirali, postao je mesto gde se okupljao nezavisni, kreativni, intelektualni Beograd.

Na kraju smo napravili najveću regionalnu agenciju. Kolege u Srbiji su mi dodelile nagradu za životno delo, priznanje „ambasador srpske kreativnosti“, Međunarodni centar za mir u Sarajevu nagradu „Sloboda“, u Sloveniji sam dobio status zaslužnog građanina...

A šta se dogodilo onim cipelama?

Crvene cipele sam uvek obuvao u kriznim situacijama. Kad je trebalo da Eros pobedi destrukciju. Nosio sam ih devedesetih godina u Moskvi, na internacionalnom reklamnom festivalu na kojem sam osvojio prvu nagradu, i u Londonu, kao član evropskog borda kreativnih direktora firme „Saatchi & Saatchi“, i u Njujorku, u žiriju sa još 50 najznačajnijih kreativnih direktora sveta.

(/slika3)A onda, početkom novog milenijuma, nosio sam samo papuče i pidžamu. U to vreme je nestala čuvena agencija „Saatchi & Saatchi“ čiji sam bio većinski vlasnik, a oni koji su bili najzaslužniji za to širili su glasine da sam ja kriv. Umesto da ih tužim, platio sam cenu, izvukao crvene cipele, i u vašoj „Politici” objavio oglas (citirajućiErnestaŠekltona, istraživača Antarktika): „Traže se ljudi za put pun neizvesnosti. Male nadnice, ljuta zima, povratak nesiguran. Slava i novac u slučaju uspeha”. Na konkurs se javilo 700 mladih ljudi, između ostalih i moj sin.

Napravili smo agenciju „New Moment New Ideas“ u 12 gradova regije (Beograd, Ljubljana, Skoplje, Banjaluka, Sofija, Atina, Sarajevo, Zagreb, Tirana, Podgorica, Priština, Piran), osvojili 200 klijenata, mnogo nagrada. I uradili mnogo istorijskih projekata. Recimo, za nastup naših predstavnika na „Evroviziji“ u Istanbulu (vicešampioni Evrope) i Helsinkiju (šampioni Evrope).

A crvene cipele sam obuvao i u trenucima kada sam želeo da beogradski kreativci iz sankcija odu u Evropu i svet.

Imate li i neke omiljene restorane, klubove, mesta za odmor?

Najčešće se odmaram dok smišljam nove ideje na brodu, na Dunavu ili moru (Rak sam u horoskopu). Ranije sam voleo da stalno probam nešto novo, a poslednjih godina uvek odsedam u istim hotelima, odlazim u istih nekoliko restorana, njih drže moji prijatelji, i oni mi spremaju jela koja znaju da volim. Jedem malo, ali uživam u tim „zbirkama malih ukusa“.

Da li ste ostvarili sve što ste želeli? Hoćete li opet obuvati one svoje crvene cipele?

 Kad god mislim da sam zaokružio svoju priču, iskrsne nešto novo, neka nova zamisao, još jedna želja… Eto, hteo bih da snimim film o Balkanu, po već pomenutom scenariju sa Vaskeom: jedna od uloga će pripasti lepim i pametnim Beograđankama, jer Beograd se odlikuje duhom kao malo koji grad Evrope (a gde nema duha, zna se, nema ni lepote!). Tu bih prikazao i sve kreativne zvezde Balkana (priča o Balkanu je priča „o blatu i zvezdama“) i one iz sveta, inspirisane Balkanom. Pripremam i izložbu „New Idea Woman“ sa video instalacijom, a voleo bih da režiram i dve poslovne ideje za budućnost Lakija i Žakija i mladih ljudi koji rade kod mene.

Ponovo sam, dakle, izvukao iz podruma 20 godina stare cipele.

Za ovih 100 ideja što mi je još ostalo.

Aleksandra Mijalković

------------------------------------------------

Sinovi kao brendovi

U životu Dragana Sakana, čiji je šarm „drugačijeg”, „otkačenog”, harizmatičnog marketinškog genija privlačio mnoge lepe, pametne i zanimljive žene, jedna se ipak izdvajala, i zauzela posebno mesto u njegovom srcu – „devojka M“, koja mu je podarila dva njegova, kako kaže, najvažnija brenda – sinove Žarka („Žakija“) i Lazara („Lakija“). Osvojila ga je kao model za prvu reklamnu kampanju „Maks faktora“ u Istočnoj Evropi (1970), ali za lepotu je malo marila – bila je dečji psiholog i požrtvovana majka. Sada piše u „Politikinom Zabavniku”. „Žaki” (30) diplomirao je američki menadžment u Londonu i Rimu, direktor je u očevoj „New Moment” (Nju moment) agenciji i ljubimac velikih klijenata; „Laki” (24), maneken, ljubimac devojaka koje ga prepoznaju sa naslovnih strana magazina, i polako otima ocu slavu „javne ličnosti”.