Totalni ekoskepticizam

Politički analitičar gospodin Miša Đurković očigledno ima problem sa Zapadom, pa sve što otuda dolazi dovodi u vezu sa skrivenim namerama. Svetski pokret za smanjenje emisije štetnih gasova i njegov uticaj na zabrinjavajuće klimatske promene, zdrav život i održiv razvoj nazvao je ekološkim totalitarizmom (,,Politika”, 26. novembra). Autor očigledno ispušta iz vida da je ekološki pokret nastao iz Programa UN za zaštitu životne sredine a ne iz zavere Zapada protiv Istoka.

Bez razumevanja tako masovnog pokreta za opstanak i budućnost planete i njegove pokretačke snage u borbi za ograničenje efekata staklene bašte na životnu okolinu, autor ovaj pokret jednostavno određuje kao ,,histeriju i ekološki totalitarizam” čiju težinu ne umanjuje znak pitanja u naslovu.

Odsustvo uverljivih argumenata protiv ekološkog pokreta autor pokriva teorijom zavere – i tvrdi da je osnovan na neznanju i svesno stvorenim zabludama, iako s druge strane tvrdi da ,,nekoliko najuglednijih meteorologa i astronoma” negira da je pogoršanje klimatskih uslova posledica delovanja ljudi, već povremenih prirodnih poremećaja.Međutim, činjenica da je u vreme ekonomske krize i pada svetske industrijske proizvodnje zagađenje opalo za dva odsto demantuje unekoliko Đurkovićevu tezu i izvore na koje se poziva.

Ništa nije netačnije od teze da je ekološki pokret isključivo zapadna akcija u kojoj ,,istočne zemlje” (Indija, Kina, Rusija) vide pokušaj Zapada da ograniči njihov ogroman privredni i industrijski rast, a Brazilu da oduzme suverenitet nad regionom Amazona.

Tačno je, postoje razlike između, kako i autor kaže, istočnih i zapadnih, ali ih ima i između industrijski razvijenih i zemalja u razvoju, pa i između SAD i evropskih saveznika, ali ne po ideološkim i blokovskim linijama podele, niti u pogledu ocena opasnosti od prekomernog zagađenja, već u sagledavanju odgovornosti, načinu i sredstvima (kvote, trgovina i dr.) za borbu protiv te pretnje planeti Zemlji. Zato se, bez diskvalifikacija i optužbi, i vode intenzivni razgovori ne bi li se došlo do zajedničkog imenitelja koji će kasnije omogućiti globalni, pravno obavezujući i primenljiv sporazum o smanjenju zagađenja štetnim gasovima.

Član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji