Cevi i javna reč

One protestne povorke i tužne šetnje posle bezobzirnog ubistva navijača Tuluza Brisa Tatona usred prestonice nisu, izgleda, pokazale dovoljnu kritičnu masu nezadovoljstva koju bi vlast prepoznala i morala da shvati kao okidač za oštar obračun sa kriminalcima i nasilnicima različitih kalibara.

Jeste pohapšena većina vinovnika napada na Francuza, neki su u bekstvu – ali reč je o metastazi nasilništva koje zahteva oštre, duboke mere. Doduše, tada se oglasio državni tužilac i obelodanio dvocifreni spisak svih grupa i grupica koje deluju nasilnički i protivzakonito. Predstavio je sve to kao krunu zajedničkog rada policije, tužilaštva i sudstva i najavio odlučan zaokret i obračun.

Vođe navijačkih grupa tri beogradska fudbalska kluba više puta bile su već hapšene zbog najtežih krivičnih dela, ali su ti postupci retko dobijali sudski epilog ili su kazne bile preblage. Sad ili nikad, delovalo je da tužilac ne izgovara parolu. Da nas sve uveri da je ozbiljno shvaćeno, podneo je Ustavnom sudu inicijativu da se rad i postojanje tih huligana – zabrani. Sve to se normalnom svetu pričinilo kao melem na ranu i vesnik jednog veoma oštrog stava vlasti prema onima koji bezobzirno urnišu tuđe živote i imovinu. A takvih je mnogo.

I šta se dešava od tada? Videsmo da se u lavirintima našeg rasklimanog i urušenog pravosudnog sistema negde zagubila i rasula ta inicijativa i da je, kako drukčije da shvatimo, obračun – odložen.

Novinari su, naravno, nastavili da podsećaju da se ne zaboravi i ne odustane, da podsećaju na rak koji metastazira i širi se, da je zlo tu, oko nas. To su, bez odziva i podrške vlasti pucnji uprazno. Čak i opasni po novinare.

Autorka emisije „Insajder“ TV B92 Brankica Stanković je, gađajući pravo u metu, okrenula kriminalce protiv sebe. Pripadnici podzemlja dobro su se prepoznali u emisiji posvećenoj njima i nasilju na sportskim terenima i van njih. I osilili su se da upere cev u nju. Cev protiv javne reči. Na stranu to što su iživljavanje i pretnje nezaštićenoj pripadnici lepšeg ali i slabijeg pola na ovim prostorima više od sramote i kukavičluka.

Pretnje upućene novinarima jesu pretnje temeljnim slobodama na kojima počiva svako demokratsko društvo. Možda zvuči izlizano, ali tako je. Nerasvetljena ubistva Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, neosuđeni napadi na kamermane i izveštače samo su dokaz da ovo društvo, a samim tim i vlast, stoji i cupka na raskrsnici puteva. Jednog u anarhiju i beznađe, a drugog u sve ono što se podrazumeva pod pravnom državom. Odlaganje je opasno.

I sportska udruženja i uprave klubova koje podržavaju agresivne „nazovinavijače” u ime sporta, ali i radi zaštite svojih pravih vernih poklonika, morali bi odmah da se odreknu takvih, i to javno i jasno. A da vlast istovremeno krene u obračun. Time bi pokazala da nema dilemu.