Mravi u sobi punoj slonova

Svetskoj javnosti još nije razjašnjena ni afera „Klimagejt” sa britanskim naučnicima koji su navodno manipulisali podacima o tome da je čovek kriv za klimatske promene, a već je nov skandal zatresao Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Kopenhagenu. U javnost je „procurio” nacrt sporazuma, prema kojem bogate zemlje, ujedno i najveći zagađivači planete, na izvestan način izbegavaju preuzimanje odgovornosti u smanjivanju emisije štetnih gasova.

Londonski „Gardijan” je objavio ovaj nezvanični dokument, poznat kao „danski tekst”, prema kojem se znatno slabi uloga UN u borbi protiv klimatskih promena, dok se veća ovlašćenja daju bogatima, a siromašne zemlje marginalizuju. Da apsurd bude veći, siromašnim zemljama se ne dozvoljava emisija ugljen-dioksida veća od 1,44 tone po osobi do 2050. godine, dok se bogatima dozvoljava bezmalo duplo veća – 2,67 tona. Osim toga, iznosi se samo cilj da se spreči povećanje prosečne temperature za dva stepena Celzijusa, ali ne i kako to postići.

„Danski tekst”, koji su navodno sastavili između ostalih i predstavnici Danske, SAD i Velike Britanije, naišao je na ljutitu reakciju siromašnih zemalja jer se time „baca u vodu” sve o čemu se dve godine pregovaralo, a i odstupa se od načela Protokola iz Kjotoa kojima se od bogatih zemalja zahteva da preduzmu odlučnu akciju u smanjenju ispuštanja gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.

Situaciju je najbolje opisao jedan ekspert za klimu rekavši da siromašne zemlje „kao mravi u sobi punoj slonova” rizikuju da budu istisnute iz pregovora u Kopenhagenu. Vapaji mrava slabo dopiru do slonovskih ušiju, osim kad su u pitanju Kina i Indija koje slonovskim koracima napreduju da pređu iz kategorije zemalja u razvoju u razvijene zemlje.

Kineski predstavnici su, uz zamerke da „danskim tekstom” neće biti sprečene klimatske promene, odmah ponudili svoj „uravnoteženiji” predlog koji bi zemljama u razvoju dozvolio da premaše svoje kvote za smanjenje emisije ugljen-dioksida.

Nije teško uočiti da slonovi razmišljaju samo o tome kako da osiguraju svoj nesmetan ekonomski razvoj – pa čak i po cenu da zbog globalnog zagrevanja Veneciju i Sankt Peterburg preplavi voda, ozonski omotač u potpunosti nestane, otope se glečeri na Grenlandu, nestanu brojne biljne i životinjske vrste…

Oba predloga zapravo predstavljaju i pokušaje glavnih pregovarača (SAD, Japan i Britanija naspram Kine i Indije) da kroz pritisak javnosti dobiju što više u pregovorima. Koliko god se bunile afričke zemlje, njihov glas ne dopire do stola gde se odlučuje, iako će upravo velike sile rado nastaviti da održavaju svojevrsni klimatski kolonijalizam time što od siromašnih zemalja kupuju kvote za emisiju štetnih gasova.

Neizvesno je samo da li će slonovi hteti da utišaju svoje trupkanje klimatskim drumom zarad opstanka mrava. Ali i sopstvenog.