Kineska veza

Verovali ili ne, u zemlji od bezmalo dve milijarde ljudi, naširoko sveta poznatijoj pod srpskim imenom Kina, istrajava jedna mala oaza Srbije i srpstva. Ne, nije u pitanju ni naša ambasada ni srpski restoran po imenu „Kiosk“ koji se nalazi u elitnoj četvrti Pekinga, a gde bi drugde. U pitanju je katedra za srpski jezik na Pekinškom fakultetu za strane jezike, tzv. Beijing foreign studies university, ili po kineski Bei Wai.

I tako, pored diplomatskih akata i mirisa svežih ćevapa prolama se Kinom i srpska gramatika, ni kriva ni dužna. Pomalo zaboravljena od srpske vlasti i prosvete i obrazovanja, katedra za srpski jezik u Pekingu opstaje zahvaljujući pre svega entuzijazmu, avanturističkom duhu i nacionalnom sentimentu srpskih lektora koji u Kinu dođu, najčešće o svom trošku. Oni dobijaju na raspolaganje solidne uslove za rad i pomalo dezorijentisane, ali vredne i poslušne kineske studente.

Katedra za ono što se nekada zvalo srpskohrvatski jezik datira u Pekingu još pre pokreta Nesvrstanih, dakle skoro od 60-ih godina 20. veka. Danas je situacija takva da su se srpska i hrvatska katedra razdvojile delujući svaka za sebe i najčešće jedna uz drugu ako se pogleda položaj učionica i kancelarija. Takva situacija odslikava realnu geopolitičku sliku na terenu: dve države, dva jezika, dve katedre, dve grupe studeneta. Međutim, komunikacija između srpskog i hrvatskog lektora neretko dovodi u zabunu Kineze koji nisu sigurni sporazumevaju li se te dve osobe istim, sličnim ili različitim jezikom pa se tek na momente nešto razumeju. Njihova zbunjenost ravna je zbunjenosti nekih lokalnih lingvista koji još uvek lome koplja oko pravilnog raspetljavanja jednog/dvaju jezika.

Ali, vratimo vodu na srpsku vodenicu. Trenutno na pekinškom univerzitetu ima 16 studenata srpskog jezika. Srpski jezik pripada katedri tzv. manjih jezika i u suštini predstavlja veću egzotiku nego arapski, hindu ili neki drugi jezik koji se nama u Srbiji čini neobičnim. Debljinu te egzotike učvršćuje i relativno neznanje prosečnog Kineza o tome gde se tačno Srbija na kugli zemaljskoj nalazi, tako da ni svi sabrani uspesi Novaka Đokovića po azijskoj turneji nisu uspeli da obrazuju svest prosečnog Kineza o evropskoj geografiji.

Tek na pomen bivše Jugoslavije, kockice počinju da se slažu, a slika bratstva i jedinstva da budi uspomene na nekada „slavnu“ prošlost. Takođe, srpski jezik ima status jezika koji se ne studira redovno, već se upisuje na svake četiri godine. To znači da dok jedna generacija ne izgura svoje četiri godine, neće biti druge. To je možda i dobra ideja ako se uzme u obzir da verovatno ni polovina jedne generacije neće imati preterane vajde u daljem životu od znanja srpskog jezika, ali većina njih možda još uvek nije toga preterano svesna. Studenti se na tom fakultetu školuju uglavnom za poslove u diplomatiji, administraciji i novinskim agencijama, mada ih se većina nada poslovima u nekim velikim multinacionalnim i multimilionskim kompanijama koje najčešće ne podrazumevaju štand u novobeogradskom Bloku 70.

(/slika2)Aktuelnih 16 kineskih studenata srpskog jezika upisalo je te studije iz različitih motiva. Ako smo iskreni sami prema sebi, priznaćemo da je većina njih došla tu slučajno ili nenamerno, ne uspevši da se upiše na neki veći jezik kao što su engleski, ruski ili nemački. Tek nekolicina njih bila je svesna tereta koji uzima na svoja nejaka pleća verujući da se sa znanjem jednom manjeg evropskog jezika možda lakše naći posao među kolegama kod kojih uglavnom dominira engleski.

To koliko će sadašnjih 16 studenata srpskog jezika imati koristi od svojih studija umnogome zavisi i od odnosa naših dveju zemlja, dalje kulturne, finasijske i svake druge saradnje koja je odnedavno počela gradnjom što diplomatskih što fizičkih mostova preko Dunava. Oni su naši budući predstavnici u raznim komitetima, agencijama, novinskim kućama, ali možda i buduće diplomate, ambasadori i razni drugi službenici kojima će znanje srpskog jezika i činjenica da su naklonjeni toj kulturi možda neka vrata i zatvoriti, ali zato nama kao državi biti od koristi u budućim odnosima sa Kinom.

S druge strane, život u dalekoj i stranoj zemlji nosi sa sobom drugu vrstu problema. Ne, nije u pitanju prilagođavanje vremenskoj zoni, klimatskim uslovima, hrani, kulturi, drugačijem stilu života i navikama. Možda najveći od svih izazova leži upravo u nerazumevanju ili jednostavnom nepoznavanju jezika. Kada ne znate kineski jezik svakodnevna komunikacija u pekinškom životu postaje neprestana borba za svaku moguću sitnicu.

(/slika3)Otežavajuća činjenica je da u kineskom jeziku ne postoje neki internacionalizmi koje bi, recimo, prepoznao jedan Nemac ili Francuz, Koka-kola i hamburger se u većini krajeva planete Zemlje kažu upravo tako. Ali Kina je izuzetak. Ništa od onoga što biste mogli da prepoznate kao jedno globalno nasleđe pop kulture i civilizacije u Kini nema svoje prepoznatljivo glasovno obeležje. Sve zvuči i izgovara se drugačije, „po kineski“, tako da čak i kad izgovore ime vaše zemlje to ni u kom slučaju ne izgleda kao postojbina iz koje ste upravo došli. Dakle, bez nekakve jezičke podloge život u Kini može pokazati i svoju komplikovaniju stranu, a koja se manifestuje kroz najuobičajnije dnevne situacije kao što je kupovina, naručivanje u restoranu, gradski prevoz.
U restoranu dominira slikovna komunikacija pošto se naručivanje jela uglavnom svodi na upiranje prstom u jelovnik sa fotografijama s verom u boga i nadom da upravo niste pokazali u dobro izmariniranu bubašvabu sa sosom od škorpijinog repa.

Jednostavna pitanja kao što su želite li začinjeno, hladnu vodu, veću ili manju porciju u vašim očima ostaju neodgonetnuta kao da su vam upravo tražili da lansirate brod u kosmos uz pomoć šibice i parčeta šperploče. Zahvaljujući zdravoj logici vremenom počinjete da prepoznajete poneka pitanja, ali to ne smanjuje intenzitet mahanja rukama, barem dok ne naučite kako da naručite hladnu vodu i jelo bez ikakvih posebnih ljutih začina.  

Čak i kada ste pomislili da ste naučili nekoliko reči koje će vam olakšati manevrisanje u tom jezičkom lavirintu, pogrešna, makar i minimalna greška u izgovoru, može da promeni značenje celoj reči. Na taj način će vam umesto tražene čaše piva kelner ljubazno i nasmejano doneti viljušku. Ako kojim slučajem kupujete karte u javnom saobraćaju uzdržite se od pokazivanja broja dva prstima. Pogrešna kombinacija palca i kažiprsta može naterati konduktera da vam izboji ni manje ni više nego osam karata. A ako se izgubite negde gradu uzdajte se u pouzdanog taksistu i mapu pošto će vam običan svet na ulici samo nemoćno odmahivati glavom na vaše interesovanje za željeni pravac.

Ali, sve su to lepote i neizvesnosti života u stranoj zemlji, avanture koje iskustvo putovanja činije kompletnijim, a svrhu pravilne komunikacije među ljudima uzdižu na jedan savim drugi nivo koji ostale probleme čovečansta stavlja u drugi plan. Na kraju možemo reći da srpska katedra u Kini zaslužuje da deli iste uslove kao i bilo koja druga katedra za strani jezik, upravo zbog toga što je i Kinezi tretiraju kao bilo koju drugu, veću. Još kada bi sličan tretman dobila i od sopstvene države koja trenutno ne zna ni da ona postoji, ili ne želi da zna, ovo bi mogla da bude jedna uspešna baza. Ona će u budućnosti regrutovati nove Srbo-Kineze u nečemu što će izgleda biti dugoročna bračna veza naših dveju zemalja, što zbog njihovog izvoza robe i ljudi i što zbog naše želje da na masivnom kineskom tržištu Novak Đoković osvoji još poneku titulu.