Sloboda ropstva

U nadolazeće praznične dane postali smo vrli, osetljivi na delicije ponuda u trgovačkim centrima kao što je i u mom gradu življenja Hajdehajmu, mega dućan Šlos-Arkade.

Trudimo se biti bolji, korektni prema drugima, a nakon svega se reduciramo u zadaću standarda društva. Koja logika leži u temelju takvih oscilacija jednog čoveka?

Supruga me poslala (još jutros) da se "ugledam na veverice" i vredno za zalihe kupim još krkačine iz ponude blještavih izloga. I kaže da je ne sramotim kao prošloga (njezinoga) Božića kada sam navodno "gađao" velečasnog don Vilija ćevapima...

Dakle, deo sam kuljave mase koja gura kase i sebe servisira u de)nominativne verske praznike i Nove godine.. Oprezni su mnogi, pa izbacuju iz vokbulara psovke, uvrede, u rezervi maloga mozga je odstupnica da će "hrišćanin" sam sa Bogom obaviti sebe na sudnji dan, jer mu ne treba posrednik.

Evo iscurela je skoro jedna godina, rezigrirano kazemo, pa kao bila je i žestoka, a u stvari pamtimo je što će proći.

Ljudi su u nedoumici pa ne znaju da li da veruju u ono što sumnjaju ili sumnjaju u ono što veruju.

Ja imam svoje privatno "sveto trojstvo": Boćići, Nove godine i Naiva.

Svest čoveka se svela na "šta će reći drugi", dakle dopadanje nekome..pa smo svi u "zajedničkom kotlu" trgovačke menažerije. Oni legalno ulaze u naše džepove,a na Istinu je bačeno kladivo njihove umišljene svetosti". To kase potvrde, totalom na računu...

"Kod emigranta", u kafani vlasništva Lupadžije i Gerilca prebrojavam misli i pravim reviziju (ne)potrebnog u zaletu kupovine!
Sedim u aseptičnom separeu sa velečasnim don Vilijem uz pretres nekih biblijskih stavki, naravno ne pokazujući (ne)znanje.

Don Vili je došao da "žica" Lupadžiju za neki novac, za tipične potrebe crkvi. Naime krov propusta kišu. To je već poznato upotrebljivi izgovor.
A taj vlasnik "Kod Emigranta" bi pre oprostio ljubavnika (drugoj supruzi), na vratim spavaće sve u (svojoj) pidžami, nego što bi popustio pred molbama za milodare...

Stavljajuci u dejstvo provokaciju ko bajagi kažem: "Dajte ga svetosti pozovite na kršćansku odgovornost, prema potrebi davanja desetice"

Don Vili ekspresno plaća svoju posnu supu, i prekrstio se prema meni..
Šta sam ja sada kriv!

Nego baš mislim na one u mega marketima, iskreni religiozni ljudi se ne "sprešetavaju" spoljnim manifestacijama, jer taj kriterijum je ireleventan na konačnom sudu. Džabe su asfaltirali svoje Areopage!
Zato je hodočašće trgovcima samo hedonističko konzumentsko pražnjenje i deonstracija latentnog hrišćanstva...
Frustrirajuci stereotipi toga su da će tako biti "dok ne uskrsnu hajduci, i ozeleni list"! Udari prolece pa do Sv.Ilije i krsnih slava...vala.

Al sad se treba vratiti supruzi, "vinjen", i ko sme prijaviti da sam sreo don Vilija...

Jos samo da pobožno i dalje zamolim da sam doživotni "ikonopoklonik" Zvezde. One iz Ljutice Bogdana.

Bog mi se ne javlja. Da nije otišao negde? Njegova sekretarica, javlja protezom za uho (tako ja zovem mobil-tel) da je otišao na Ušće!??

Eh, na tom Ušću su neki "voskresli" pa nas je to koštalo emigrantskih elegija.