Darovao tri stana Beogradskom univerzitetu

Kada je Petar Srnić odlučio da svoja tri stana u centru Beograda zavešta Beogradskom univerzitetu, znao je dobro da nije bogat onaj ko ima, već onaj ko poklanja. Namera ovog sedamdesetpetogodišnjaka je da Univerzitet, po njegovoj smrti, od zakupa stipendira najbolje studente koji će da ostanu u domovini i da joj znanjem pomognu.

– Ako želimo da izađemo iz krize, moramo da ulažemo u kadrove. Poslednjih 50–60 godina nismo razmišljali o zadužbinarstvu. Zato smo se moja supruga, koja je u međuvremenu preminula, ćerka i ja složili da tako postupimo. Veseli me što znam da ću i posle smrti moći nekome da pomognem – objašnjava za „Politiku“ Petar Srnić.

Jedini uslov koji je postavio jeste da prednost imaju oni studenti koji dolaze iz moravičkog kraja. Razlog je jednostavan, nikada nije zaboravio svoj Čačak, tačnije selo po imenu Ostra. Kada je oktobra 1944. godine kao jedanaestogodišnjak sa svojim dedom i oslobodiocima ušao u Beograd, jasno se seća da je na sebi imao košulju sašivenu od stolnjaka koji je njegova majka kupila za pola kilograma kajmaka i opanke sačinjene od stare gume.

–Najveći uticaj na mene imao je deda. I danas pamtim kako mi je rekao da ću kroz život biti izložen raznim iskušenjima, ali da nikada ne ukaljam obraz i da pomognem kad god sam u prilici – seća se Srnić čije čovekoljublje je predstavljeno i na internet stranici www.mojheroj.com.  

U Beogradu je Petar završio srednju ekonomsku i već sa 17 godina dobio je posao u Fabrici motora „21. maj” u Rakovici. Potom, uz rad, završava višu ekonomsku, a zatim i ekonomski fakultet.

– Ubrzo sam osnovao štampariju i posvetio se izdavačkoj delatnosti. Imao sam smisla za biznis. Znate, radio sam mnogo, ali se nisam plašio rizika. Bio sam rekorder po podizanju kredita u onoj staroj Jugoslaviji. Imao sam ih i po 16 godišnje. Ali uvek sam pravio analizu i izračunavao koliko moram da radim da bih sve vratio – istakao je naš sagovornik.

U štampariji je zavoleo knjige, pa je tako sakupio i biblioteku od nekoliko hiljada primeraka. Odlučio je da ih pokloni biblioteci u svom rodnom mestu, međutim, selo je počelo da „umire”.

– Odlaze ljudi, nema ko tamo da čita. I šta ću, poklonio sam 350 knjiga mojoj Ostri, a ostalo Gradskoj biblioteci u Čačku – žali se Srnić i dodaje kako mu je velika tuga što mladi napuštaju sela.

Kako bi to sprečio, odlučio je da pomogne i izgradnju crkve.

– Dao sam oglas u kojem stoji da onome koji donira 40.000 evra za crkvu poklanjam vikendicu u Ostri od 130 kvadratnih metara i hektar zemlje. Iz kuće neću izneti ni stolicu – naglašava on.

Petra brine još nešto – bela kuga. Zato je odlučio da pomogne i trojkama iz jednog sela blizu Valjeva, koje su se upisale na Mašinski fakultet u Beogradu.

– Trojke su danas zaista retke, a dece je sve manje. I tako, ja im svakoga meseca uručim simboličnu stipendiju. Sada je to preraslo u jedno veliko prijateljstvo – završava svoju priču Petar i apeluje „na one koji imaju novca da odvoje makar mrvicu za one kojima to nedostaje”.

Višnja Dugalić