Staviti Kinoteku na listu Uneska

Profesorka Zorica Tomić je novi ambasador Republike Srbije pri stalnoj delegaciji Srbije pri Unesku u Parizu. Za vreme njenog kratkog boravka u Beogradu razgovarali smo nakon promocije knjige „Svetska baština Srbija” u kojoj su predstavljeni naši spomenici, uvršćeni na Uneskovu listu zaštićene svetske baštine.

Zorica Tomić je diplomirala i doktorirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku filozofija. Radi kao vanredni profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu i na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta, gde predaje kulturologiju i komunikologiju. Autorka je knjiga: „Komunikologija”, „Muški svet”, „Komunikacija i javnost”, „Poljubac u doba kuliranja”.

Šta je tačno posao, odnosno dužnost ambasadora Uneska?

Dužnost svakog ambasadora jeste da na najbolji mogući način predstavlja svoju zemlju. Kako je Unesko organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu, već smo preduzeli korake da u njegovom sedištu u Parizu, uz podršku Ministarstva obrazovanja i Ministarstva za telekomunikacije, organizujemo prezentaciju „domaćeg proizvoda”, jednog inovativnog i kreativnog obrazovnog projekta. Radi se o primeni „prokaženog” fejsbuka u promociji čitanja.

Čini se da je Unesko danas jedan od retkih međunarodnih lokusa u kojem Srbija može biti ne samo ravnopravan partner u komunikaciji sa svetom, već i doprineti kreiranju globalne kulturne politike. Unesko je, u stvari, mesto na kojem je mogućno, saglasno spoljnopolitičkoj orijentaciji naše zemlje, i uz podršku resornih ministarstava, repozicionirati mesto Srbije na međunarodnoj sceni.

Koji su projekti sada prioritetni za Srbiju u smislu daljeg kandidovanja spomenika kulture za Listu svetske baštine?

O izboru lokaliteta koji će konkurisati za upis na listu, na osnovu sugestija stručne i naučne javnosti, odlučuje Nacionalna komisija za saradnju sa Uneskom. Svetska baština, odnosno upis na pomenutu listu, samo je jedna od aktivnosti Uneska. Ona je najpoznatija i najprestižnija, ali nije i jedini orijentacioni model, budući da Unesko otvara širok koridor interkulturne komunikacije, naučne saradnje kao i brojne mogućnosti učestvovanja u međunarodnim projektima iz oblasti obrazovanja ili primene informaciono-komunikacionih tehnologija, kako u obrazovanju, tako i u ostvarivanju intenzivnije kulturne i umetničke saradnje. Ratifikovanje Konvencije o nematerijalnoj baštini, omogućiće da se i neki naši običaji ili delovi etno-tradicije nađu na Uneskovoj listi. Pored Tesline zaostavštine i Miroslavljevog jevanđelja, koji se nalaze na Uneskovoj listi Pamćenje sveta, postoji inicijativa, koju je podržala naša komisija, da i arhiv Kinoteke takođe bude upisan na ovu listu.

Šta se događa sa kandidaturom Petrovaradinske tvrđave i manastira Velika Hoča?

O svakoj kandidaturi, poslednju reč daje Nacionalna komisija, uzimajući u obzir brojne parametre, a pre svega standarde Uneska, koji su veoma striktni, kako u pogledu ažuriranja dokumentacije, tako i u pogledu vrednovanja globalnog značaja potencijalnih lokaliteta.

Nedavnoje naša delegacija u Sevilji učestvovalana Uneskovom Komitetu za svetsku baštinugde je trebalo da bude reči o našim manastirima naKosovu. Kakvi su zaključci sa tog skupa?

Braneći našu istorijsku i duhovnu baštinu na Kosovu, delegacija Srbije je, pozivajući se na Rezoluciju 1244 UN, uspela da status spomenika upisanih na Uneskovu Listu svetske baštine, zaštiti od pokušaja svojevrsne simboličke kastracije.

Koje bi standarde Srbija trebalo da poštuje da bi se održala na Uneskovoj listi, s obzirom na to da su poznati slučajevi da su zbog nebrige neki spomenici kulture u svetu skinuti sa nje?

Za sada nemamo taj problem, budući da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture veoma angažovan na održavanju standarda zaštite koje propisuje Unesko. Sa Uneskove liste, međutim, nedavno je skinut grad Drezden, zato što saglasno svojim razvojnim urbanističkim planovima nije mogao da odgovori zahtevima očuvanja i konzervacije lokusa.

U mnogim zemljama postoje Uneskove katedre. Šta je sa Filološkim fakultetom u Beogradu?

U Srbiji već postoji nekoliko Uneskovih katedri, a postoji i inicijativa da se na Filološkom fakultetu u Beogradu otvori Uneskova katedra za regionalno digitalno bibliotečko umrežavanje. Da li će se ovaj projekat realizovati, u velikoj meri zavisi od angažmana ne samo profesora na katedri za bibliotekarstvo i informatiku, već i od uprave fakulteta.

Mirjana Sretenović

-----------------------------------------------

Sve je uzbudljivo

I pored mnogih obaveza koje imate na svojoj novoj funkciji, verujem da Vas je šmek Pariza makar malo dotakao. Šta biste posebno izdvojili?

U Parizu je gotovo sve uzbudljivo, od hleba do pijaca, do cvećara i bistroa. Iako veliki grad sa mnoštvom kulturnih spomenika, šarm Pariza najpre je u tome što je uspeo da kapitalizuje i mnoštvo „malih” stvari – od malih stolova u kafanama, malih vinskih čaša, malih prodavnica, ili „malih” jela, poput obične, „narodske” i „sirotinjske” supe od luka. Natim primerimai mi možemo nešto da naučimo.