Goran Svilanović

U petak i subotu, u Parizu na Institutu EU za studije bezbednosti i u Berlinu, u Društvu za Jugoistočnu Evropu, imao sam priliku da pred predstavnicima ministarstava spoljnih poslova zemalja članica EU, ekspertima i pojedinim našim političarima predstavim Paket mera za Srbiju.

Srbija je u ovom trenutku najizolovanija zemlja u Jugoistočnoj Evropi. Okončanje pregovora o budućem statusu Kosova, verovatno će biti uvod u jedno posebno kolektivno psihološko stanje koje naši analitičari već nazivaju "posttrianonski sindrom". Ono se može opisati kao osećanje poraza, gubitništva, izraženo osećanje nepravde.

U tako teškoj situaciji Srbiji je potrebna pomoć i podrška. 

Polazište Paketa mera je u stavu koji je opšteprihvaćen, a to je da Srbija ne sme ostati izolovana. Prvi korak bi trebalo da bude učinjen 16. jula u Briselu, prilikom posete predsednika Vlade Srbije Evropskoj uniji. Tada bi trebalo da bude ozvaničen Akcioni plan o saradnji između Vlade Srbije, Evropske komisije i Tužilaštva tribunala, kako bismo u što kraćem roku ostvarili punu saradnju s Tribunalom. Akcioni plan neće predstavljati podelu odgovornosti, već je samo način da se ostvari uvid u sve mere koje vlada, koja je i dalje jedini nosilac odgovornosti, primenjuje kako bi pronašla i uhapsila optužene. Ispunjavanje obaveza iz Akcionog plana trebalo bi da vodi ka pozitivnoj oceni saradnje od strane Tužilaštva, i konačno, nastavku pregovora sa EU. Sledi se primer Hrvatske, koja je pregovore sa EU nastavila odmah posle usvajanja ovakvog plana, ali je ispravnost odluke o nastavku potvrđena brzim hapšenjem Gotovine u naredna dva meseca. Moj je predlog da i ovoga puta Srbija dobije vremenski oročen kredit, a da se pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju nastave odmah po potpisivanju Akcionog plana. To je i najkontroverzniji deo Paketa koji predlažem, jer je došlo do visokog stepena nepoverenja između EU, Evropske komisije i naše vlade. Ipak, uveren sam da ako postoji iskrena želja da se Srbiji pomogne da izađe iz ćorsokaka – a postoji, onda joj treba omogućiti nastavak pregovora u kratkom periodu. Što pre! Naravno, očekujem da bi to dovelo do prestanka antievropskih izjava od strane vladinih funkcionera i njihovih saradnika.

 Takođe, pre kraja ove godine trebalo bi potpisati sporazum o olakšavanju viznog režima sa Evropskom komisijom. Tehnička pitanja unutar EU ne smeju da uspore ovaj proces. Pozivam Vladu Francuske da ne doprinosi daljoj izolaciji Srbije insistiranjem na ponovnoj raspravi o mandatu Komisije u vezi sa pregovorima o vizama i u vezi sa pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Ovakav njen stav niko u Srbiji ne razume.

Olakšavanje viznog režima je nužan i dobrodošao, ali nije dovoljan korak. Trebalo bi da se već sada, na primeru Makedonije, uspostavi direktna veza između statusa kandidata i tzv. bele šengenske liste. To bi svima u Srbiji koji se zalažu za ulazak zemlje u EU dalo dodatne argumente, jer nova demokratska Vlada Srbije mogla bi tokom svog mandata da dovede zemlju do statusa kandidata, a to bi onda značilo i do bele šengenske liste.

Konačno, pozvao sam prijatelje iz EU da nam pomognu da se uspostavi viši nivo komunikacije i saradnje između naših političara i time ubrza donošenje novog Ustava Srbije. Ako bi nacrt Ustava dobio jednoglasnu podršku Skupštine Srbije, ili bar veoma kvalifikovanu većinu (2/3 ili ¾ poslanika), onda bi ostala pitanja procedure (referendum) postala drugorazredna, a verovatno i lako savladiva.

I na kraju, sav ovaj zajednički posao trebalo bi da prati i osetnija finansijska podrška EU Srbiji. Dosadašnji pristup EU bio je takav da se nivo finansijske podrške jednoj zemlji stalno povećava što ona više napreduje ka EU, tako da je u poslednjih nekoliko godina pred samo članstvo, taj iznos veoma ohrabrujući i donosi vidan ekonomski oporavak. Vidi se to svakodnevno i na primeru Rumunije i Bugarske. Predložio sam da u EU razmisle o drugačijem redosledu, o izdašnijoj finansijskoj podršci na samom početku procesa, gde je danas Srbija, ali i druge zemlje Zapadnog Balkana, kako bismo smanjili nivo zaostajanja u odnosu na nove članice EU (da ne pominjem zaostajanje u odnosu na stare).

Ukratko, ovo je Paket mera za politiku EU koja Srbiju uključuje i angažuje, a ne udaljava i ne izoluje od Evrope. Vlada Srbije mogla bi da izabere trenutak u kojem će pozvati građane na izbore. Da li je to ova jesen i zima ili naredno proleće, nije najvažnije. Vlada bi u rukama imala Sporazum o pridruživanju, imala bi ustav usvojen u Skupštini, a Srbija priliku za novi početak. Odnosi sa EU bili bi u punoj meri partnerski, ali bi odgovornost bila na nama.