Ivo i Boris

Novoizabrani predsednik Hrvatske Ivo Josipović još nije zvanično preuzeo dužnost, ali je već u pravom javnom nastupu najavio zaokret u spoljnoj politici svoje zemlje stavljajući težište na razvijanje dobrosusedskih odnosa sa svim zemljama u regionu, a posebno sa Srbijom. Umesto daljih konfrontacija, pružio je ruku pomirenja i partnerstva na zajedničkom putu ka evropskim integracijama, ističući da Hrvatska i Srbija moraju raditi zajedno radi mirnije budućnosti. Svestan da se bremenita prošlost ne može prebrisati gumicom, ali da se o svemu može i mora razgovarati, on je povukao i prvi, konkretan potez. Nagovestio je mogućnost odustajanja Hrvatske od tužbe protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Iako takvu odluku može doneti samo hrvatska vlada, on ipak u prvi plan stavlja ono što bi dve zemlje morale i mogle da učine kako bi se, sporazumno, rešavali brojni problemi između Beograda i Zagreba. Pri tome ističe da očekuje od Beograda nastavak pregovora o nestalim osobama, suđenje za ratne zločine, isporučivanje Hagu Mladića i Hadžića, vraćanje kulturnog blaga…

„Oni koji i dalje lupaju u ratne bubnjeve, neka to ne čine, jer od mene za to neće imati podršku”, istakao je Josipović.

Na takvo racionalno i pomirljivo ponašanje reagovao je i predsednik Srbije Boris Tadić čestitajući Josipoviću izbor i ističući da je nekorisna svaka dalja konfrontacija država i naroda. Tadić je naveo da Srbija očekuje od novog hrvatskog predsednika poštovanje njenog integriteta, povratak izbeglih Srba, povraćaj njihove imovine, poštovanje ljudskih i manjinskih prava… Većinu pitanja o kojima govore dva predsednika, nesporno je, ne može da reši nijedan međunarodni sud, ali mogu i morale bi dve vlade – jer je to u interesu građana dveju zemalja.

Ukoliko već postoji saglasnost čelnih ljudi u obe zemlje da nema kolektivne krivice i da svaki zločinac ima svoje ime i prezime, onda je kažnjavanje zločina i zločinaca u redovnom sudskom postupku put ka pomirenju naroda na ovim prostorima. Za pomirenje i ispravljanje nepravdi nanetih ljudima u proteklom ratu nema čarobnog štapića, niti to pomirenje može doneti bilo ko sa strane, a naročito ne Sud u Hagu, ma kakva odluka da bude.

Nesporno je da su odnosi između dve zemlje od strateškog interesa za Balkan i da će ceo region, ali i Evropa, s pažnjom pratiti naredne poteze koje će povlačiti dva predsednika, koji najavljuju i skori susret. Jer od stabilnosti odnosa između Srbije i Hrvatske, nesporno je, zavisi i stabilnost odnosa u regionu. Jedan od uslova za to je i nacionalno pomirenje i odbacivanje tegobnog prtljaga prošlosti zarad budućnosti i priključenja Evropskoj uniji koja i od Beograda i Zagreba očekuje da budu partneri a ne kočničari u rešavanju – kako međusobnih odnosa tako i odnosa u regionu.