Иво и Борис

Новоизабрани председник Хрватске Иво Јосиповић још није званично преузео дужност, али је већ у правом јавном наступу најавио заокрет у спољној политици своје земље стављајући тежиште на развијање добросуседских односа са свим земљама у региону, а посебно са Србијом. Уместо даљих конфронтација, пружио је руку помирења и партнерства на заједничком путу ка европским интеграцијама, истичући да Хрватска и Србија морају радити заједно ради мирније будућности. Свестан да се бременита прошлост не може пребрисати гумицом, али да се о свему може и мора разговарати, он је повукао и први, конкретан потез. Наговестио је могућност одустајања Хрватске од тужбе против Србије за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу. Иако такву одлуку може донети само хрватска влада, он ипак у први план ставља оно што би две земље морале и могле да учине како би се, споразумно, решавали бројни проблеми између Београда и Загреба. При томе истиче да очекује од Београда наставак преговора о несталим особама, суђење за ратне злочине, испоручивање Хагу Младића и Хаџића, враћање културног блага…

„Они који и даље лупају у ратне бубњеве, нека то не чине, јер од мене за то неће имати подршку”, истакао је Јосиповић.

На такво рационално и помирљиво понашање реаговао је и председник Србије Борис Тадић честитајући Јосиповићу избор и истичући да је некорисна свака даља конфронтација држава и народа. Тадић је навео да Србија очекује од новог хрватског председника поштовање њеног интегритета, повратак избеглих Срба, повраћај њихове имовине, поштовање људских и мањинских права… Већину питања о којима говоре два председника, неспорно је, не може да реши ниједан међународни суд, али могу и морале би две владе – јер је то у интересу грађана двеју земаља.

Уколико већ постоји сагласност челних људи у обе земље да нема колективне кривице и да сваки злочинац има своје име и презиме, онда је кажњавање злочина и злочинаца у редовном судском поступку пут ка помирењу народа на овим просторима. За помирење и исправљање неправди нанетих људима у протеклом рату нема чаробног штапића, нити то помирење може донети било ко са стране, а нарочито не Суд у Хагу, ма каква одлука да буде.

Неспорно је да су односи између две земље од стратешког интереса за Балкан и да ће цео регион, али и Европа, с пажњом пратити наредне потезе које ће повлачити два председника, који најављују и скори сусрет. Јер од стабилности односа између Србије и Хрватске, неспорно је, зависи и стабилност односа у региону. Један од услова за то је и национално помирење и одбацивање тегобног пртљага прошлости зарад будућности и прикључења Европској унији која и од Београда и Загреба очекује да буду партнери а не кочничари у решавању – како међусобних односа тако и односа у региону.