Od sporta, pa nadalje

Zagovornici osamostaljivanja Crne Gore ubeđivali su građane da je važno da svako ima svoju kuću, a da se, suštinski, ništa neće promeniti u odnosima između dve bratske republike.

Mesec i po posle referenduma je jasno da se sve promenilo. Istina, u ovdašnjim medijima više nema onoliko negativnih ocena o Srbiji i Vladi Srbije, kao u proteklih sedam, a naročito tri poslednje godine, niti je promovisana stroga granica ili pasoška kontrola, ali se ovde mnogi plaše da će to biti tako samo dok traje turistička sezona.

Iskustvo nas je naučilo da preko sporta mnogo šta počinje, ali i završava. Srpski i crnogorski sportisti se razdružuju i odlaze svako na svoju stranu. Učinili su to fudbaleri, a nedavno i šahisti. Iako je bilo dogovoreno da će se, bez obzira na ishod referenduma, igrati zajednička Prva liga – ništa od toga. Izvršni odbor ŠS Srbije je raskinuo dogovor i krajem avgusta, startuju dve odvojene Prve lige, srpska i crnogorska.

Zbog neprirodne situacije u čudu su se našle dve naše najbolje teniserke Ana Ivanović i Jelena Janković. Ne znaju kome "carstvu da se privole", odnosno za koju će reprezentaciju igrati. Imaju i srpske i crnogorske krvi, a doskoro se mislilo da je to ista krvna grupa. 

Petar Porobić otvoreno strahuje da će vaterpolisti Jadrana i Primorca odlaziti kombijem na večernje prvenstvene utakmice, posle ručka i popodnevnog odmora.

Rukometašice Budućnosti nemaju pravog rivala da spremne krenu u odbranu evropskog trofeja, kao ni odbojkaši Budućnosti i Budvanske rivijere. Utakmice dva najbolja crnogorska rukometna kluba, Lovćena i Berana, uvek su pune naboja i publika gleda uglavnom tvrdu, a ne lepu igru. Naslednici Dejana Savićevića i Predraga Mijatovića se i ne naziru.

Kvalitet sporta u Crnoj Gori, makar u prvoj godini njene samostalnosti, biće, očigledno, na niskim granama. A do nekih novih srpsko-crnogorskih liga, proteći će mnogo vode Tarom i Moračom, Savom i Moravom.