Muškarci (ni)su se više menjali

„Sve žene liče na svoje majke. To je njihova tragedija. Muškarci ne liče. To je njihova” (Oskar Vajld, „Važno je zvati se Ernest”)

Novi pogled na ljudski hromozom „ipsilon” (Y), po kojem raspoznajemo muški pol, svedoči da se on brže menjao u niski gena (genom)! Da li je to dovoljno da se muškarci više promene u toku evolucije?

Hromozomi su svojevrsna mešavina DNK i proteina – proteini nalikuju nosećoj skeli u kojoj je DNK pohranjena. Sasvim su vidljivi ispod mikroskopa u toku deobe ćelija. Broj hromozoma odlikuje vrste; čovek ih ima 46 u svakoj ćeliji, razvrstanih u 23 para. Izuzetak su jajna i spermatozoid koji imaju po 23, zar to nije očigledan poziv na sparivanje? (Ako niste znali: krompir se diči, ako se tako može reći, parom više!)

Odranije se zna da hromozome koji određuju pol nose spermatozoidi (novorođenče s jednim „ipsilonom” i jednim „iksom” u svakoj svojoj ćeliji zovemo dečakom, a s dva „iksa” devojčicom). Preostala 22 para zastupljena su i kod jednih i kod drugih.

Svaki hromozom nosi potpuno istovetnu naslednu poruku (genetska informacija) u svakoj ljudskoj ćeliji. Položeni jedan do drugog, tako da im se krajevi dodiruju, bili bi dugački 0,2 milimetra. Kada bi se razmotala cela DNK unutra spakovana protezala bi se 180 santimetara, nešto više od prosečne visine čoveka.

Zabranjena razmena

Gotovo jedno stoleće naučnici su verovali da je „muški hromozom”, ili „ipsilon”, s manje gena od „ženskog hromozoma”, ili „iks”, na svojevrsnoj evolucionoj nizbrdici. Oba su se razvila iz uobičajenog para hromozoma pre više od 200 miliona godina, ali je od tada prvi postojano gubio gene i veštinu da se iznova spaja i razmenjuje gene sa drugim. Zaključak se nametnuo sam po sebi: „ipsilon” je veoma dugo osamljen s preostalih nekoliko stotina gena, čiji je prevashodni zadatak da izlučuju spermu i određuju pol.

Čak su se pojedinci osmelili da predvide da će za 50.000 godina sasvim iščeznuti, a to znači i ceo muški rod!

Najnovije proučavanje, obelodanjeno u čuvenom časopisu „Nejčer” (potpisnici članka su Dženifer Hjuz i Dejvid Pejdž iz Vajthed instituta u SAD), ukazuje da je „muški hromozom”, ili „ipsilon”, pretrpeo najbrže mene u ljudskom genomu i da se neprekidno menja. Drugi potpisnik je, inače, sa svojim saradnicima odgonetnuo hromozom „ipsilon”kod šimpanzi koji su se, kao i ljudi, od istog preteče odvojili pre šest miliona godina, što je – u povesti evolucije – delić vremena. Svojevremeno je ustanovljeno da je DNK dveju vrsta istovetan više od 98 odsto, kud’ ćete bliže srodnike?

Ali tek nas očekuje iznenađenje: preko 30 odsto DNK ljudi i šimpanza razlikuje se u područjima hromozoma „ipsilon”koji odlučuje o polu! A to nagoveštava da je on pretrpeo „izvanredno preoblikovanje” kod jednih i kod drugih.

U slučaju šimpanzi navike parenja su, po svemu sudeći, izvorište snažnog evolucionog pritiska na „ipsilon” hromozome. Kada joj je vreme ženka se sparuje sa svim mužjacima u čoporu, uspostavljajući neobično nadmetanje sperme svih davalaca. Mnogi geni koji utiču na stvaranje spermatozoida smešteni su u „ipsilon” hromozomu, tako da se nasledna preimućstva pospešuju i brzo šire kroz ceo čopor.

Utrkivanje spermatozoida imalo je, izvesno vreme nakon razdvajanja, važnu ulogu i kod naših najranijih predaka. Pojedini naučnici smatraju da ni danas nije zamrlo, imajući u vidu rađanje blizanaca od različitih očeva.

Drugi razlog žestokog pritiska na hromozom „ipsilon” i kod šimpanzi i kod ljudi mogao bi da se krije u tome što ga prirodno odabiranje (selekcija) vidi kao zasebnu jedinicu, otuda promena u jednom od gena deluje na opstanak svih ostalih. Kod drugih hromozoma više je usmereno na pojedinačne gene, zato što su delići DNK razmenjeni između članova svakog para hromozoma pre stvaranja jajašca i spermatozoida. (Takva trampa nije moguća između „iks” i „ipsilon” hromozoma, jer bi to uvelo veliku zbrku u nastanak polova).

Zbunjujući nizovi

Dotična zabrana uzrokovala je da većina gena u „ipsilon” hromozomu propadne zbog nedostatka sposobnosti; u preostalom genomu mutacijom oštećeni mogu da se razmene za ispravne geneiz drugog hromozoma.

U „ipsilon” hromozomu, koji je izvorno imao istu zbirku gena kao „iks”, mnogi geni povezani s potonjim iščezli su u proteklih 200 miliona godina. Doskora su brojni biolozi pretpostavljali da je zbog toga hromozom „ipsilon” predodređen da zauvek nestane ili da je, budući na evolucionom zalasku, u velikom zastoju.

Nedavni nalazi, naprotiv, potvrđuju da je doživeo neočekivano spasenje. Ispostavlja se, čak, da je obnovljen i ojačan, otkako se lišio bremena gena povezanih sa „iks” hromozomom. Dejvid Pejdž naglašava da je sada jasno da je „ipsilon” hromozom iskusio najbrže promene u genomu.

Da li su muškarci, dakle, brže evoluirali od žena?

Izvesno je da nisu, jer i dalje pripadaju istoj vrsti dvonožnih razumnih bića. Nije isključeno, međutim, da je brzina promena „ipsilon” hromozoma pokrenula ili uticala na menjanje (evolucija) preostalog ljudskog genoma, što nameće potrebu za novim izučavanjem. Teško bi bilo zamisliti, prema mišljenju Dejvida Pejdža, da se one nisu šire (i dublje) odrazile.

Endru Klark sa Univerziteta Kornel je saglasan s navedenom nedoumicom, jer je sličan učinak uočen u laboratorijskim ispitivanjima na vinskim mušicama.

Istraživači iz Vajthed instituta podsećaju da su se namučili odgonetajući seks-hromozom, zato što je načičkan palindromima – nizovima DNK koji se isto čitaju i spreda i straga, čije je ređanje unosilo priličnu zabunu u minulih 13 godina čitanja ljudskog i osam godina čitanja šimpanzinog.

Kako li će ovu novost protumačiti „iks” polovina čovečanstva? Za utehu i jednom i drugom polu: pročitajte još jednom mudru misao Oskara Vajlda!