Nismo jedina razumna stvorenja

Potraga za životom u vasioni zahuktava se svakim novim astronomskim otkrićem. Za sada je izvesno da se pojavio na Zemlji, pre otprilike četiri milijarde godina, ali šta mu je prethodilo?

Profesor dr Ivan Draganić (86), jedan od retkih preostalih utemeljivača Nuklearnog instituta „Vinča”, desetlećima izučava hemijske uslove koji su utrli put pojavi prvih organskih jedinjenja. Svojevremeno je sa svojom suprugom Zoricom, sada počivšom, ustalasao svetsku naučnu zajednicu uvođenjem još jednog bitnog uzročnika i činioca – kosmičkog zračenja.

Naš vodeći fiziko-hemičar i jedan od ovdašnjih najcitiranijih naučnika (oko 2.000 citata) doktorirao je na Sorboni, a kao gostujući profesor predavao na američkim, evropskim i azijskim univerzitetima. I dan-danas je iscrpna i nadahnuta knjiga „Radijacije i radioaktivnost na Zemlji i u vasioni”, koju je napisao sa suprugom i čuvenim francuskim istraživačem Žan-Pjer Adolfom, nezaobilazni udžbenik na poslediplomskim studijama u SAD.

Zašavši duboko u devetu deceniju i dalje neumorno čita i piše naučne članke i popularne napise, ponekad i za „Politiku”. Svakom svom učeniku, a izveo je mnoge u naučnička zvanja, uvek je govorio: „Kad kreneš u beli svet, uvek kupi povratnu kartu”. Nikada taj zavet nije prekršio, iako su mu često nudili da ostane u inostranstvu.

Zna li se do tančina kako se odigrala prebiotička evolucija? Koji su hemijski elementi i promene bili neizbežni da se, uopšte, začne život?

Milenijumima čovek je u religijama tražio odgovor na pitanje o postanku života u svetu koji ga okružuje. Kreacionizam polazi od toga da je život stvorila viša sila.U nauci odgovor počinje intenzivno da se traži polovinom stoleća koje je za nama. Polazna osnova je voda i prisustvo jednostavnih jedinjenja ugljenika na našoj planeti. Izučavanja mogućih procesa su u toku, postupno se sagledava opšta slika, ali konačan odgovor još nije pri ruci.

Zašto je evolucija morala da započne i na Zemlji i u kosmosu? Sledi li to iz fizičko-hemijskih zakonitosti koje joj prethode?

Postanak žive materije na Zemlji je posledica fizičko-hemijskih zakona koji vladaju u prirodi naše planete. Kada tragamo za postojanjem života dalje od nas, u vasioni, imamo na umu nebeska tela čiji je status blizak planeti Zemlji (udaljenost od zvezde, hemijski sastav).Ostaje otvoreno pitanje postanka u sredinama različitim od onih na ranoj Zemlji kakve se mogu očekivati u vasionama izvan nama poznate, u multiverzumu. Pristupi ovome su dosta retki, a odgovori još daleki.

Koliko je ključnih sastojaka bilo u pradavnoj „veštičjoj supi”? Jesu li to isti oni koje je odabrao Stenli Miler za svoj čuveni ogled?

Eksperiment Stenlija Milera bio je prvi značajan podsticaj nauci da od jednostavnih molekula mogu da nastanu složena organska jedinjenja bitna za hemijske procese na putu postanka života. Njegova pretpostavka je danas jedna od mogućih, nezaobilaznih polaznih tačaka. Voda i ugljenikova jedinjenja su neizbežni u tome. Naučni radovi posle njega, i oni koji su u toku, govore i o mogućnostima nastanka života i od drugih polaznih hemijskih jedinjenja i drugih izvora energije.

Da li je sve to ponovo izvodljivo u laboratorijskim uslovima? Ima li još sličnih pokušaja?

Na tome se radi u brojnim naučnim ustanovama širom sveta, Nuklearni institut „Vinča”bio je jedna od njih. Međunarodno udruženje za izučavanje porekla života okuplja više stotina naučnika iz tridesetak zemalja, naučni skupovi koje organizuje i publikacije koje objavljuje mnogo podstiču ovu oblast nauke. I sâm sam učestvovao na više ovakvih savetovanja. U sećanju mi je posebno drago ono u Osaki (Japan) 1998. godine: „Internacionalna konferencija o ulozi zračenja u poreklu i evoluciji života”. Počela je mojim uvodnim referatom „Radijaciono-hemijski pristupi procesima hemijske evolucije na Zemlji i u vasioni”. Kontakti uspostavljani s kolegama na ovakvim okupljanjima pomogli su da naš rad, započet u selu Vinča kod Beograda, postane deo ovih aktivnosti u globalnom dvorištu.

Smatrate li uverljivim tumačenje da je život, najpre, nastao u kosmičkim prostranstvima, a potom dospeo na Zemlju, kako je govorio Fred Hojl?

Opšte je prihvaćeno da je bombardovanje kometama imalo važnu ulogu u postanku okeana i pojavi vode na našoj planeti. Pri tom se javljaju i pretpostavke da su u takvim uslovima na Zemlju mogli da dospeju i prvi oblici žive materije. Ovakva zbivanja ne mogu se zanemariti u traganjima za početkom života, ali su za mene ona malo verovatna. Značajnija je činjenica, koja se zanemaruje, da su se komete od svoga postanka u presolarnoj nebuli kupale u kosmičkom zračenju spolja, i zračenju radionuklida ugrađenih u njih. Supruga Zorica i ja smo pošli od te neosporne činjenice i njene posledice: odigravanja radijaciono-hemijskih procesa u kometama i nastajanje jedinjenja bitnih za postanak života. Eksperimenti koje smo obavili u saradnji s kolegama u Srbiji (Institut „Vinča”), Danskoj, Meksiku i SAD pokazali su da su ovi radijaciono-hemijski procesi mogli da dovedu da u telu komete od postojećih jednostavnih molekula nastanu složeniji, značajni za procese koji su vodili postanku žive materije u vodi naše planete. Dospeli su s vodom iz kometa na ranu Zemlju i mogli su da doprinesu rađanju života.

U kojoj meri je danas pretpostavka panspermije – zasejavanja života iz kosmosa na našoj planeti – prihvaćena među naučnicima?

Pretpostavka o panspermiji i dolasku života na našu planetu iz kosmosa povremeno se uzima u obzir u razmatranjima porekla života na Zemlji. Verovanje u prisustvo života u vasioni prilično je rasprostranjeno. Pretpostavka je izazovna, ali danas njena osnova još je naučno krhka. Pouzdanih dokaza nema, a ni dovoljnog poznavanja i razumevanje pojave (fenomena) postanka vanzemaljskog (ekstraterestrijalnog) života.

Koja je tečnost, osim vode, pogodna da iznedri prve životne oblike?

Za hemičara je tekuća voda izuzetno podesna sredina za odigravanje i jednostavnih i složenih hemijskih procesa. Ova činjenica, a i obilje vode na ranoj planeti (okeani, podzemne vode itd.), razlog je za opšte prihvatanje pogodnosti vode kao sredine za procese rađanja žive materije na Zemlji. U traganjima za životom na drugim nebeskim telima, u Sunčevom sistemu i dalje, vidimo da je prvo pitanje ima li naznaka postojanja vode (danas ili u prošlosti). Primera radi vredi pomenuti brojna izučavanja kanala na Marsu u vezi sa problemom postojanja vode na našem nebeskom susedu.

Verujete li da je „treći kamen od Sunca” izuzetak nad izuzecima u vaskolikom kosmosu i da razumnih stvorenja drugde nema, kako podučava jedno gledište?

Malo je verovatno da među milijardama zvezda, u milijardama galaksija, nema nebeskog tela koje ima sve ono što i naša planeta. I da na njemu nije proces nastanka i evolucije života imao uslove da dovede do onoga što se desilo na planeti Zemlji. Nikada nisam verovao da smo u vasioni sami, jedina razumna stvorenja.

Kada očekujete odgonetku zagonetke: Jesmo li mi sami u kosmosu? Užasava li vas večito ćutanje beskonačnih prostora, da malčice preinačimo bojazan Bleza Paskala?

Ne užasava me „beskonačnost prostora” u vasioni kojoj pripadamo, i u multiverzumu o kojem razmišljaju astronomi. Ne sumnjam da u kosmosu nismo sami i da će odgovore dobiti generacije koje dolaze.

Možete li da zamislite početne uslove za život u ostalim kosmosima (multiverzum) ukoliko postoje?

Multiverzum je u naučnom smislu samo jedna velika nepoznanica, rođena i podržavana prvenstveno u literaturi o naučnoj fantastici. Utoliko više i pitanje postojanja nekakvog života u njemu. Pogotovo o životu sličnom ovom u našoj „kosmičkoj kućici”, planeti Zemlji. Treba sačekati rezultate istraživanja astronoma, posebno informacije o zakonitostima fizike i hemije. Tek kada time budu raspolagali naučnici će moći pristupiti traženju odgovora o životu u tom udaljenom, za sada još nepoznatom, prostranstvu.