Paradajz sumnje

Već danima našu javnost potresa priča iz Leskovca o navodnih stotinak grčkih šlepera, koji su vraćeni sa nemačke granice, punih paradajza sa pesticidima, ali umesto da završe svoj put tamo odakle su pošli, roba je po bagatelnoj ceni raskrčmljena na leskovačkom kvantašu.

Od tada do danas, svi pokušaji da se od nadležnih organa dozna prava istina ostali u bezuspešni. U poljoprivrednoj i drugim inspekcijama kažu da su o tome nešto čuli ali pravu informaciju još nemaju. I u Upravi carine obećavaju da će, što se njih tiče, učiniti sve da za koji dan razjasne da li je ta priča istinita ili ne. Kao dokaz da vladaju situacijom saopštavaju podatak da je od 15. maja do 14. jula u Srbiju uvezeno 13.597.716 kilograma paradajza u vrednosti 657.366.140 dinara. U Carini su spremni, koliko danas, da saopšte da li u ovoj priči ima istine i da li su grčki šleperi u tranzitu svoju opasnu robu odista prodali u Srbiji umesto da je vrate kući. Jer, ako nije bila dobra za Nemce, što bi za nas valjala. Ostale inspekcije i državni organi kao da o svemu tome ništa ne znaju ili ih se taj opasni tovar ne dotiče.

U celom ovom zamešateljstvu i traženju istine po strani ostadoše naši građani, potrošači u ovom slučaju – paradajza. Svi oni koji sa zembiljem u ruci i nešto para iz skromnih kućnih budžeta sa poverenjem odlaze na pijace ili u prodavnice da kupe povrće za sebe i svoje ukućane, ali umesto zdrave hrane plaćaju bljutav, veštački sazreo paradajz sa raznim pesticidima i ostalim štetnim materijama.

Umesto da sve nadležne službe, svaka sa svoje strane, reaguju kao što dolikuje vanrednim prilikama, a šverc opasnog paradajza je, bez svake sumnje, Carina i inspekcije se ponašaju kao da im nije stalo do toga šta se događa na tržištu i kakve sve to posledice može da ima po zdravlje naših ljudi. Ili to, možda, spada u domen svakodnevnog rizika življenja pa nam se, eto, može dogoditi da uz obogaćeni uranijum sa bombama NATO dobijemo i koju tonu paradajza filovanog otrovima. Bar je jevtin – pet dinara za kilogram. Domaći, za koji, takođe, u najvećem broju slučajeva nemamo dokaz da je sasvim zdrav, skuplji je sedam-osam puta.

Iz Leskovca i okolnih mesta stižu izveštaji o nešto većem broju pacijenata u zdravstvenim ustanovama, ali uz opasku da nije reč ni o kakvoj vanrednoj već uobičajenoj letnjoj situaciji kada stomačne i slične boljke imaju sezonski karakter.

Utešno ili ne ostaje da se vidi, ali strepnja u ono što kupujemo i jedemo nije ništa manja. A to bi nadležni morali imati stalno na umu, a ne da ih mediji podsećaju na ono što treba stalno rade preventivno sprečavajući da loša i opasna roba stigne do gladnih usta. A onda je dockan.