Obamin novi dil

Ceremonija potpisivanja zakona o reformi zdravstvenog osiguranja u Beloj kući, koja je ujedno bila i proslava velike političke pobede predsednika Obame – ostaće upamćena i po dva detalja. Predsednik je, prvo, za svoj potpis upotrebio čak 22 pera (koja će kao uspomenu na istorijski događaj podeliti najbližim saradnicima u ovom poslu), a drugo, predajući mu, posle svog uvoda, govornicu, potpredsednik Džo Bajden je Obami prošaputao nešto što nije trebalo da uhvate mikrofoni, ali ipak jesu: „Ovo je j... veliki dil!”

Bajdenu ipak nije zamereno zbog ove verbalne nesmotrenosti – jer zaista je reč o „velikom dilu”. „Posle jednog veka pokušavanja, posle jednogodišnje debate, posle istorijskoj glasanja, reforma zdravstvene zaštite nije više neispunjeno obećanje, nego zakon Amerike.” (Obamine reči) Činjenica da je najbogatija zemlja sveta tek sada učinila nešto što je odavno već podrazumevajuće u svim iole uređenim državama – da uvede (gotovo) univerzalnu zdravstvenu zaštitu kao osnovno građansko pravo, izgleda čudno kad se gleda sa strane, ali je razumljiva kad se uzme u obzir američki politički sistem, njene vrednosti, njene predrasude – i zablude.

Srž je u stanovištu da država ne treba da bude dadilja narodu, da sve može da reguliše ona famozna „nevidljiva ruka” tržišta i da svaki pojedinac mora da bude isključivi gospodar svoje sudbine. To se opravdava uverenjem da je baš zahvaljujući tome Amerika postala velika.

Ima zaista mnogo primera u kojima se to obistinilo – pa i sam uspon Baraka Obame, od sina kenijskog imigranta do prvog „obojenog” šefa najmoćnije države dokaz je za to – ali i neveselih pojedinačnih sudbina koji blagostanje nacije obesmišljavaju kada ona odbija da svima garantuje ono što se još od antičkih vremena smatra najvećim bogatstvom: lično zdravlje.

Otuda ono što je upravo isposlovao Obama jeste veliki iskorak u preraspodeli socijalne pravde u Americi. Veliki deo računa za socijalnu solidarnost koju uvodi reformisano zdravstveno osiguranje biće podmiren oporezivanjem najbogatijih. Prvi put zdravstvena zaštita postaće dostupna za 32 miliona sada neosiguranih.

Političke podele koje su ovaj proces pratile sve do samog završetka imaju duboku ideološku dimenziju. Ovo je, naime, ključni potez demontaže „reganizma”, ideologije da kad je bogatima bolje, onda je bolje svima. U poslednje tri decenije prihodi bogatih su zato neprestano rasli, dok su im poreske obaveze smanjivane i dok su društvene nejednakosti drastično rasle.

Obama to sada donekle preokreće, što izaziva veliki i organizovan otpor, u javnosti se još ne razume, ali, kako je to, pre nego što je upotrebio onu nepriličnu reč, predočio potpredsednik Bajden – „istorija se stvara kad lider iskorači i svojoj zemlji trasira potpuno novi put...”