Banke „bogatije” za 200 miliona evra

Likvidnost banaka u Srbiji za proteklih nešto više od mesec dana, otkako je na snazi odluka Narodne banke Srbije o smanjenju obavezne rezerve, povećana je za oko 200 miliona evra. To je upravo saopštila i centralna banka. Toliko su, naime, poslovne banke izdvojile manje novca na ime obaveznih rezervi na nove plasmane i depozite.

„Primenom nove odluke o obaveznoj rezervi, kojom je predviđeno postupno smanjenje i unificiranje stope obavezne rezerve i na dinarsku i na deviznu osnovicu, NBS je do danas vratila bankama 21,3 milijarde dinara. Po osnovu smanjenja stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu sa 10 na pet odsto oslobođeno je i vraćeno bankama 12,1 milijarda dinara, na osnovu prirasta plasmana dodatnih 3,8 milijardi dinara, a izmenom strukture devizne obavezne rezerve u pravcu smanjenja dinarskog dela i povećanja deviznog bankama je vraćeno još 5,4 milijarde dinara. NBS će nastaviti sa postupnim smanjivanjem stope obavezne rezerve i izmenom njene strukture, kako bi banke postupno uskladile deviznu stopu obavezne rezerve i do aprila 2011. godine svele je na 25 odsto”, saopštila je juče centralna bankarska institucija.

Kako je pre nešto više od mesec dana najavljivano smanjenje obavezne rezerve, koje je dogovoreno s MMF-om, trebalo bi, sem bolje likvidnosti banaka, da doprinese rastu obima, ali i snižavanju cene kredita.

S obzirom na to da se ova odluka odnosi na nove plasmane i depozite banaka, veći efekti na tržištu trebalo bi da se vide tokom 2011. godine. Stambeni krediti nisu uključeni u obavezne rezerve pa se posledično njihovo pojeftinjenje zbog ove mere ne očekuje.

„Spektakularne promene ne treba očekivati u toku ove godine”, ocenjuje Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije. Predstavnici ove asocijacije su u poslednjih godinu dana bili žestoki zagovornici ideje smanjenja obaveznih rezervi, kako bi se „zarobljen” novac u centralnoj banci „oslobodio” i plasirao privredi.

– To što će sada bankari na plasiranih 100 dinara, umesto dosadašnjih 10, na čuvanje Narodnoj banci Srbije ostaviti pet dobra je vest jer privredi i stanovništvu može da donese jeftinije kredite. Isto važi i za devizne zajmove, jer je obavezna rezerva smanjena sa 45 na 25 odsto. Efekti ne mogu da se osete preko noći, već tek od januara 2011. godine – objašnjava Bugarin.

Dragoljub Vukadinović, predsednik Uprave gornjomilanovačkog „Metalca”, takođe očekuje da će, posle oslobađanja 200 miliona evra bankama, privreda i stanovništvo moći da se nadaju jeftinijim zajmovima.

– Dosad su banke umesto da posluju s privredom i stanovništvom najviše poslovale s državom jer im se to više isplatilo. Nadam se da će sa daljim smanjenjem referentne kamatne stope NBS ovaj posao biti manje atraktivan, a da će više novca plasirati nama – kaže Vukadinović.

U Banci Intezi kažu da sredstva vraćena na osnovu odluke o obaveznoj rezervi planiraju da plasiraju svojim klijentima kako kroz programe subvencionisanog kreditiranja privrede i građana, tako i putem redovnih bankarskih kredita.

Banka Inteza je tokom 2009. godine bila veoma aktivna u programima subvencionisanog kreditiranja, a isti trend je nastavljen i u tekućoj godini u kojoj je samo u okviru kredita za likvidnost i investicionih kredita plasirala skoro 100 miliona evra, ističu u ovoj banci.

----------------------------------------------

Produžena starosna granica za subvencionisane kredite

Komercijalna banka počinje sa odobravanjem subvencionisanih gotovinskih kredita i onim klijentima koji su iznad do sada propisane starosne granice od 70 godina.

Svim svojim klijentima koji će u momentu otplate poslednje rate kredita imati maksimum 75 godina, a ispunjavaju uslove kreditne sposobnosti, biće omogućeno korišćenje ove vrste kredita, uz kreditno sposobnog žiranta, koji mora da bude mlađi od 65 godina u momentu otplate poslednje rate kredita, saopštila je juče ova banka.

J. Rabrenović – A. Nikolić