Niko ne kroti Južnu Moravu

Niš – Ništa se ne događa slučajno. Ovo je najviše puta izrečen komentar poslednjih dana nakon najnovijih poplava na jugu Srbije. Isto se čulo više puta, a posebno krajem ove zime, kada su takođe nanete katastrofalne štete u poplavljenim područjima izlivanjem Južne Morave, Moravice (Sokobanjske) i Toplice. Najkraće rečeno, na jugu Srbije postoji, ali ne potpuno odgovarajući, sistem zaštite gradova i mesta i, naravno, stanovništva od poplava. Pre skoro pola veka, u proleće 1961. godine, Južna Morava se poslednji put izlila i opustošila ceo niški kraj i područje južne Srbije. Kasnije, početkom osamdesetih, velikih poplava bilo je i u topličkom kraju. Da li je nešto posle tih katastrofa i koliko preduzeto?

U velikom vodoprivrednom centru „Morava“ u Nišu, koji je u sklopu republičkog Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“, najnoviju situaciju sa plavljenjem velikog područja, sa štetom koja još nije procenjena, ali je sigurno katastrofalna, direktor centra Svetlana Živković za „Politiku“ je objasnila sledećim rečima:

– Na jugu Srbije postoji urađen sistem zaštite i odbrane velikog broja mesta od poplava, koji i danas odlično funkcioniše. Problem su mesta koja nisu obuhvaćena sistemom zaštite i gde je vrlo malo preduzeto pored većih vodotokova. Poseban problem je tok reke Toplice, nizvodno od Prokuplja, za koji postoji veliki broj odličnih projekata za zaštitu i odbranu, ali koji ne mogu da se realizuju zbog nerešenih pravno-imovinskih odnosa sa vlasnicima zemljišta pored reke. Neophodno je regulisati te imovinske odnose, ali lokalne samouprave to ne mogu same. Niti imaju mogućnost ugovaranja otkupa od vlasnika, niti sredstva za te namene.

Sličan problem je i sa odbranom od poplava pored Južne Morave, istakla je Živkovićeva:

– Mnoga mesta u dolini Južne Morave nemaju baš nikakvu zaštitu od poplava i nisu u sistemu odbrane. Za ovaj problem se zna i nije nov, ali nedostatak finansijskih sredstava decenijama je kočio izradu takvog sistema. Moram da kažem da je svojevremeno urađena kompletna studija regulisanja reke i odbrane nezaštićenih mesta, ali do danas ništa nije preduzeto.

Kako smo saznali u JKP „Srbijavode“, svake godine realizuje se program održavanja postojećeg sistema. Taj program predviđa investiciono održavanje regionalnih hidrosistema i brana, održavanje objekata i sistema za odvodnjavanje i, posebno, objekata za odbranu od poplava. Na području cele Srbije izgrađeno je oko 2.000 kilometara nasipa – u Vodoprivrednom centru „Sava–Dunav“ oko 900, a u VPC „Morava“ do preko 1.050 kilometara odbrane od poplava. Sagrađene su 34 akumulacije i na stotine regulisanih vodotokova, ali i veliki broj regulacionih građevina – obaloutvrda.

Nasipima i objektima trenutno je u zaštiti preko 600.000 hektara plodnog zemljišta, sa gradovima i naseljima, industrijskim objektima i građevinama i postojećom infrastrukturom.

Mnogo je prethodnih decenija ulagano upravo na području ali, samo u održavanje. Ne i u izgradnju novih odbrambenih sistema i zaštitu od poplava.

Toma Todorović

-----------------------------------------------

Svi su i niko nije odgovoran

Pomoćnik ministra Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, izjavio je juče za „Politiku“ da će lokalne samouprave od jula ove godine, kada Zakon o vanrednim situacijama počne da se primenjuje, imati mnogo veće obaveze i odgovornost kada je reč o vanrednim situacijama. Marić kaže da „ne samo što će lokalne samouprave morati da imaju planove zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, već će morati i da ih sprovode“.

– Reč je o prevenciji, pod kojom se u ovom slučaju podrazumeva da se prvo očiste kanali za odvod vode. Apelovao sam da ako im nedostaje mehanizacija, to kažu i traže, a mi ćemo se angažovati da je nabavimo. Takođe, mora da se uradi plan urbanizacije, u smislu uređenja kanalizacije, koja se izlila i predstavlja veliku opasnost po zdravlje ljudi. U slučaju da se mešaju nadležnosti sa javnim preduzećima Srbije, onda bi trebalo da usledi dogovor sa njima i podela odgovornosti. Tako bi se tačno znalo ko je za šta odgovoran, a ne kao sada, svi su i niko nije odgovoran. Sada na licu mesta nema nikog osim vatrogasaca – ističe Marić.

Prema novom Zakonu o vanrednim situacijama, lokalne samouprave su, između ostalog, dužne da donose odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite, planiraju i utvrđuju izvore finansiranja, obrazuju štab za vanredne situacije,da sarađuju sa nadležnom službom, drugim državnim organima i privrednim društvima, obezbeđuju telekomunikacionu i informacionu podršku za potrebe zaštite i spasavanja, organizuju, razvijaju i vode ličnu i kolektivnu zaštitu, kao i da formiraju, organizuju i opremaju jedinice civilne zaštite.

D. S. V.

-------------------------------------------------------

Stotine domaćinstava pod vodom

Niš – U noći između srede i četvrtka Nišava se izlila u belopalanačkom kraju i napravila pravu pustoš. Na desetine porodičnih domaćinstava je pod vodom, a poplavljena su i plodna poljoprivredna imanja na obalama reke.

Najkritičnija situacija juče pre podne bila je na samo desetak kilometara severno od Niša, u Mezgraji, selu na desnoj obali Južne Morave, gde je nadošla reka poplavila preko stotinu domaćinstava i porodičnih kuća i uništila plastenike i zasade povrća i poljoprivrednih kultura. Oštećen je od bujica i odsečen lokalni put koji Mezgraju povezuje sa „Moravskom magistralom“, odnosno regionalnom saobraćajnicom Niš–Kruševac, preko Aleksinca. Takođe, u prekidu je saobraćaj i na putu od Trupala do Lalinca, jer je Južna Morava poplavila područje između ova dva mesta.

Nizvodno od Aleksinca, pored kojeg se Južna Morava takođe izlila, najteža situacija bila je u selima Donji i Gornji Ljubeš, Srezovac, Korman i Vitkovac, a reka je poplavila regionalnu saobraćajnicu za Kruševac, preko Đunisa, gde je obustavljen autobuski prevoz i promet svih vrsta motornih vozila.

U opštini Gadžin Han i dalje traje borba da se spase plodno poljoprivredno zemljište od daljih plavljenja. U Zaplanju se ne pamti da su bujice sa Suve planine toliko bile jake i velike, kao i da Kutinska reka napravi toliko štete.

T. Todorović

----------------------------------------------------------------

Vanredno stanje na području Leskovca

Leskovac – Gradski štab civilne zaštite Leskovca, koji je u stalnom zasedanju, proglasio je vanredno stanje na području dvadesetak sela i gradskih naselja koja su poplavljena. Južna Morava dostigla je nivo stogodišnjeg vodostaja, plavi okolna sela i polja i ugrožava mostove. Reka je odnela viseći most u selu Koraćevac, nakon čega je petnaestak domaćinstava ostalo odsečeno od sveta. Oštetila je i most kod Jelašnice koji je zatvoren za saobraćaj.

Klizište je ugrozilo pedesetak metara puta u Graovu, prekinut je put Leskovac – Donja Jajina. Poplavljena su prigradska naselja Bobište i Ančiki, zatim, Bunibrod, Guberevac i Grdelica gde je oštećena vodovodna mreža, pa se voda obezbeđuje iz cisterni. Poplava je ugrozila i Trnjane, Navalin, Bogojevce, Presečinu, Vučje, Radonjicu, Vlase, Gornje Sinkovce, Milanovo, Donje Stopanje, Brestovac.

Pored Južne Morave, bujičnih potoka i kanala, izlila se i Jablanica koja je poplavila više sela u svom toku, a najteža situacija je u Lipovici koja se nalazi između Pečenjevca i Brestovca.(/slika2)

Vatrogasne jedinice i pripadnici civilne zaštite pomažu ljudima u najugroženijim područjima, spasavaju stoku i imovinu. Iz vode su spasene tri osobe, među kojima i jedna trudnica. Vojska Srbije je gradu stavila na raspolaganje neophodnu opremu, a izrazila je spremnost da i jedinice priteknu u pomoć, ako zatreba.

Kako je za naš list izjavio Boban Sokolović, načelnik gradske uprave za privredu i poljoprivredu, šteta je mnogo veća od novca koja se iz gradskog budžeta izdvajaju za rešavanje problema vodne infrastrukture.

– Samo na području Donjeg i Gornjeg Bunibroda, Guberevca i naselja Ančiki i Bobište, preliminarne procene govore o šteti od preko sto miliona dinara. Za sanaciju Tulovske reke, koja sa kanalom Bučan plavi to područje, iz budžeta je izdvojeno četrdeset miliona dinara i još pet miliona planirano je za regulaciju kanala Bučan. Planom za naredno leto predviđeno je proširenje korita Tulovske reke i izmuljavanje. Ta reka je u nadležnosti Javnog preduzeća „Srbijavode“ i mi za svaku aktivnost moramo da tražimo saglasnost tog preduzeća – ističe Sokolović.

Prema njegovim rečima, isplate se ulaganja u zaštitu od poplava o čemu govori primer obližnjeg Badinca koje je do nedavne sanacije vodotokova bio najveći problem, a sada tamo nije bilo poplave.

M. Momčilović

-------------------------------------------------------------

U prekidu saobraćaj na levoj obali Toplice

Žitorađa – Opet je ceo Dobrič na nogama, kao i pre dva meseca. I opet je selo Voljčinac poplavom odsečeno od sveta. U centru sela nastalo je ogromno jezero koje je potopilo školu, napunilo podrume, prizemne zgrade i gotovo sve bunare u blizini. Da nevolja bude veća – jedini most na reci Toplici koji spaja ovo selo sa magistralnim putem Žitorađa–Doljevac prekrila je reka, kaže za „Politiku“ Miodrag Petrović, predsednik opštine Žitorađa. Iako su ponovo prokopani odvodni kanali, voda se sporo povlači. Tako ni juče đaci nisu mogli da idu ni u svoju školu, a ni u onu u susednom selu. Od sveta je odsečeno i selo Podina i druga oko njega, jer je, takođe, potopljen most i oštećen kolovoz. Kod sela Jasenice voda je ugrozila i železničku prugu, pa verovatno još dugo neće biti uspostavljen saobraćaj od Doljevca prema Kuršumliji.

Hiljade hektara useva gotovo su potpuno uništene. Stradale su tek zasađene bašte i plastenici koji su bili u punom rodu.

D. B.