Нико не кроти Јужну Мораву

Ниш – Ништа се не догађа случајно. Ово је највише пута изречен коментар последњих дана након најновијих поплава на југу Србије. Исто се чуло више пута, а посебно крајем ове зиме, када су такође нанете катастрофалне штете у поплављеним подручјима изливањем Јужне Мораве, Моравице (Сокобањске) и Топлице. Најкраће речено, на југу Србије постоји, али не потпуно одговарајући, систем заштите градова и места и, наравно, становништва од поплава. Пре скоро пола века, у пролеће 1961. године, Јужна Морава се последњи пут излила и опустошила цео нишки крај и подручје јужне Србије. Касније, почетком осамдесетих, великих поплава било је и у топличком крају. Да ли је нешто после тих катастрофа и колико предузето?

У великом водопривредном центру „Морава“ у Нишу, који је у склопу републичког Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“, најновију ситуацију са плављењем великог подручја, са штетом која још није процењена, али је сигурно катастрофална, директор центра Светлана Живковић за „Политику“ је објаснила следећим речима:

– На југу Србије постоји урађен систем заштите и одбране великог броја места од поплава, који и данас одлично функционише. Проблем су места која нису обухваћена системом заштите и где је врло мало предузето поред већих водотокова. Посебан проблем је ток реке Топлице, низводно од Прокупља, за који постоји велики број одличних пројеката за заштиту и одбрану, али који не могу да се реализују због нерешених правно-имовинских односа са власницима земљишта поред реке. Неопходно је регулисати те имовинске односе, али локалне самоуправе то не могу саме. Нити имају могућност уговарања откупа од власника, нити средства за те намене.

Сличан проблем је и са одбраном од поплава поред Јужне Мораве, истакла је Живковићева:

– Многа места у долини Јужне Мораве немају баш никакву заштиту од поплава и нису у систему одбране. За овај проблем се зна и није нов, али недостатак финансијских средстава деценијама је кочио израду таквог система. Морам да кажем да је својевремено урађена комплетна студија регулисања реке и одбране незаштићених места, али до данас ништа није предузето.

Како смо сазнали у ЈКП „Србијаводе“, сваке године реализује се програм одржавања постојећег система. Тај програм предвиђа инвестиционо одржавање регионалних хидросистема и брана, одржавање објеката и система за одводњавање и, посебно, објеката за одбрану од поплава. На подручју целе Србије изграђено је око 2.000 километара насипа – у Водопривредном центру „Сава–Дунав“ око 900, а у ВПЦ „Морава“ до преко 1.050 километара одбране од поплава. Саграђене су 34 акумулације и на стотине регулисаних водотокова, али и велики број регулационих грађевина – обалоутврда.

Насипима и објектима тренутно је у заштити преко 600.000 хектара плодног земљишта, са градовима и насељима, индустријским објектима и грађевинама и постојећом инфраструктуром.

Много је претходних деценија улагано управо на подручју али, само у одржавање. Не и у изградњу нових одбрамбених система и заштиту од поплава.

Тома Тодоровић

-----------------------------------------------

Сви су и нико није одговоран

Помоћник министра Предраг Марић, начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, изјавио је јуче за „Политику“ да ће локалне самоуправе од јула ове године, када Закон о ванредним ситуацијама почне да се примењује, имати много веће обавезе и одговорност када је реч о ванредним ситуацијама. Марић каже да „не само што ће локалне самоуправе морати да имају планове заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, већ ће морати и да их спроводе“.

– Реч је о превенцији, под којом се у овом случају подразумева да се прво очисте канали за одвод воде. Апеловао сам да ако им недостаје механизација, то кажу и траже, а ми ћемо се ангажовати да је набавимо. Такође, мора да се уради план урбанизације, у смислу уређења канализације, која се излила и представља велику опасност по здравље људи. У случају да се мешају надлежности са јавним предузећима Србије, онда би требало да уследи договор са њима и подела одговорности. Тако би се тачно знало ко је за шта одговоран, а не као сада, сви су и нико није одговоран. Сада на лицу места нема никог осим ватрогасаца – истиче Марић.

Према новом Закону о ванредним ситуацијама, локалне самоуправе су, између осталог, дужне да доносе одлуку о организацији и функционисању цивилне заштите, планирају и утврђују изворе финансирања, образују штаб за ванредне ситуације,да сарађују са надлежном службом, другим државним органима и привредним друштвима, обезбеђују телекомуникациону и информациону подршку за потребе заштите и спасавања, организују, развијају и воде личну и колективну заштиту, као и да формирају, организују и опремају јединице цивилне заштите.

Д. С. В.

-------------------------------------------------------

Стотине домаћинстава под водом

Ниш – У ноћи између среде и четвртка Нишава се излила у белопаланачком крају и направила праву пустош. На десетине породичних домаћинстава је под водом, а поплављена су и плодна пољопривредна имања на обалама реке.

Најкритичнија ситуација јуче пре подне била је на само десетак километара северно од Ниша, у Мезграји, селу на десној обали Јужне Мораве, где је надошла река поплавила преко стотину домаћинстава и породичних кућа и уништила пластенике и засаде поврћа и пољопривредних култура. Оштећен је од бујица и одсечен локални пут који Мезграју повезује са „Моравском магистралом“, односно регионалном саобраћајницом Ниш–Крушевац, преко Алексинца. Такође, у прекиду је саобраћај и на путу од Трупала до Лалинца, јер је Јужна Морава поплавила подручје између ова два места.

Низводно од Алексинца, поред којег се Јужна Морава такође излила, најтежа ситуација била је у селима Доњи и Горњи Љубеш, Срезовац, Корман и Витковац, а река је поплавила регионалну саобраћајницу за Крушевац, преко Ђуниса, где је обустављен аутобуски превоз и промет свих врста моторних возила.

У општини Гаџин Хан и даље траје борба да се спасе плодно пољопривредно земљиште од даљих плављења. У Заплању се не памти да су бујице са Суве планине толико биле јаке и велике, као и да Кутинска река направи толико штете.

Т. Тодоровић

----------------------------------------------------------------

Ванредно стање на подручју Лесковца

Лесковац – Градски штаб цивилне заштите Лесковца, који је у сталном заседању, прогласио је ванредно стање на подручју двадесетак села и градских насеља која су поплављена. Јужна Морава достигла је ниво стогодишњег водостаја, плави околна села и поља и угрожава мостове. Река је однела висећи мост у селу Кораћевац, након чега је петнаестак домаћинстава остало одсечено од света. Оштетила је и мост код Јелашнице који је затворен за саобраћај.

Клизиште је угрозило педесетак метара пута у Граову, прекинут је пут Лесковац – Доња Јајина. Поплављена су приградска насеља Бобиште и Анчики, затим, Буниброд, Губеревац и Грделица где је оштећена водоводна мрежа, па се вода обезбеђује из цистерни. Поплава је угрозила и Трњане, Навалин, Богојевце, Пресечину, Вучје, Радоњицу, Власе, Горње Синковце, Миланово, Доње Стопање, Брестовац.

Поред Јужне Мораве, бујичних потока и канала, излила се и Јабланица која је поплавила више села у свом току, а најтежа ситуација је у Липовици која се налази између Печењевца и Брестовца.(/slika2)

Ватрогасне јединице и припадници цивилне заштите помажу људима у најугроженијим подручјима, спасавају стоку и имовину. Из воде су спасене три особе, међу којима и једна трудница. Војска Србије је граду ставила на располагање неопходну опрему, а изразила је спремност да и јединице притекну у помоћ, ако затреба.

Како је за наш лист изјавио Бобан Соколовић, начелник градске управе за привреду и пољопривреду, штета је много већа од новца која се из градског буџета издвајају за решавање проблема водне инфраструктуре.

– Само на подручју Доњег и Горњег Буниброда, Губеревца и насеља Анчики и Бобиште, прелиминарне процене говоре о штети од преко сто милиона динара. За санацију Туловске реке, која са каналом Бучан плави то подручје, из буџета је издвојено четрдесет милиона динара и још пет милиона планирано је за регулацију канала Бучан. Планом за наредно лето предвиђено је проширење корита Туловске реке и измуљавање. Та река је у надлежности Јавног предузећа „Србијаводе“ и ми за сваку активност морамо да тражимо сагласност тог предузећа – истиче Соколовић.

Према његовим речима, исплате се улагања у заштиту од поплава о чему говори пример оближњег Бадинца које је до недавне санације водотокова био највећи проблем, а сада тамо није било поплаве.

М. Момчиловић

-------------------------------------------------------------

У прекиду саобраћај на левој обали Топлице

Житорађа – Опет је цео Добрич на ногама, као и пре два месеца. И опет је село Вољчинац поплавом одсечено од света. У центру села настало је огромно језеро које је потопило школу, напунило подруме, приземне зграде и готово све бунаре у близини. Да невоља буде већа – једини мост на реци Топлици који спаја ово село са магистралним путем Житорађа–Дољевац прекрила је река, каже за „Политику“ Миодраг Петровић, председник општине Житорађа. Иако су поново прокопани одводни канали, вода се споро повлачи. Тако ни јуче ђаци нису могли да иду ни у своју школу, а ни у ону у суседном селу. Од света је одсечено и село Подина и друга око њега, јер је, такође, потопљен мост и оштећен коловоз. Код села Јасенице вода је угрозила и железничку пругу, па вероватно још дуго неће бити успостављен саобраћај од Дољевца према Куршумлији.

Хиљаде хектара усева готово су потпуно уништене. Страдале су тек засађене баште и пластеници који су били у пуном роду.

Д. Б.