Šta će reći Evropa o pravosuđu?

Da li se u Srbiji, prvi put u proteklih desetak godina, zaista sprovodi reforma pravosudnog sistema ili je posredi akcija „pravosudne mafije”? Na ovo pitanje u minulih nekoliko meseci srpska javnost bezuspešno pokušava da dobije jasan odgovor, zbunjena poplavom različitih izjava i optužbi sudskih i izvršnih vlasti, pojedinih sudija i funkcionera mahom opozicionih stranaka. Sada se uzdamo da će, nakon boravka delegacije Evropske komisije u Beogradu, koja treba da se pozabavi reformom, biti jasnije šta se događa.

U nalaze te delegacije nade podjednako polažu i oni koji su ubeđeni da je reforma pravosuđa pravi potez i oni koji tvrde da je reč o politički motivisanoj akciji ili, čak, o nekoj vrsti kriminalne sprege koja postoji u vrhu pravosudne i izvršne vlasti. Prvi veruju da će se ispostaviti da je reč o nesporazumima ili o svega nekoliko grešaka, neizbežnih u ovakvim procesima, a drugi se nadaju krupnijim promenama.

Stav Brisela je, i pre dolaska delegacije, bio krupan zalog u polemici o reformi pravosuđa. Primedbe koje su otuda stigle su korišćene u kampanji protiv aktuelnih sudskih i izvršnih vlasti kao konačan i neoboriv dokaz da posao nije obavljen kako valja i da su nužne bitne izmene. Sudske i izvršne vlasti su, pak, nastojale da dokažu kako je reč samo o stavovima u odnosu na pojedine slučajeve, odnosno o reagovanjima na pritužbe koje su stizale iz Beograda, tvrdeći da Brisel ni na koji način ne dovodi u pitanje kvalitet reformi srpskog pravosudnog sistema.

Centralno mesto u polemikama koje se vode u Srbiji neosporno zauzimaju imenovanja sudija i procedura koja je pri tome primenjivana. Veoma malo se, bar kada je reč o onome što je stizalo do šire javnosti, raspravljalo o samoj suštini reforme. Kao da imamo sudski sistem u kome se procesi rešavaju izuzetno brzo i efikasno, a ne sistem u kome čak i najkrupniji slučajevi organizovanog kriminala i korupcije godinama „lebde” u nekoj vrsti bezvazdušnog prostora.

Javnosti je, dakle, prevashodno potreban odgovor na pitanje da li će se nešto u sistemu sudstva promeniti, da li će on zaista postati efikasniji i da li će građani moći lakše da dolaze do pravde. Veoma je važno i da se utvrdi da li je bilo grešaka u proceduri zbog kojih neke dobre sudije nisu imenovane – ali takve greške je moguće ispraviti.

Za očekivati je da će delegacija Evropske komisije nešto reći i na temu samog koncepta reformi i o prigovorima na pojedina kadrovska rešenja. Stav te delegacije je veoma bitan jer je dobar pravosudni sistem jedan od osnovnih standarda koje treba ispuniti na putu ka evropskim integracijama.

Ali, ceo posao se ipak radi zbog građana i najbitnije je da li oni osećaju neka poboljšanja. Od reforme, dakle, ne treba odustati pre svega zbog nas samih. Nama je važno da se promene ne odlažu u nedogled, nama je važno da se raspravlja o suštini, a ne da se vode bespoštedne kampanje. Delegacija Evropske komisije može da nam pomogne, ali ne i da umesto nas rešava probleme.