CVRČAK I MRAV

Ne­ma ni­ka­kve sum­nje da će se la­fon­te­nov­ska ba­sna du­go pre­pri­ča­va­ti po ve­li­koj evrop­skoj po­ro­di­ci iako ni­ko ni­je sa­svim ube­đen da li tre­ba bi­ti na stra­ni me­di­te­ran­skog cvrč­ka ili ger­man­skog mra­va.

Grč­ka je EU sta­vi­la pred do­sad ne­slu­će­nu fi­nan­sij­sku i još vi­še mo­ral­nu di­le­mu: da li uspe­šne eko­no­mi­je i nji­ho­vi ra­di­ni po­re­ski ob­ve­zni­ci tre­ba da pla­ća­ju grč­ke me­ga­li pro­ma­ša­je, ili ban­kro­ti­ra­nu Ela­du tre­ba pre­pu­sti­ti sud­bi­ni Atlan­ti­de?

Evro­plja­ni ne­ma­ju ugo­vor­nu oba­ve­zu da se fi­nan­sij­ski is­po­ma­žu, ali ipak su se od­lu­či­li da pa­ke­tom vred­nim 750 mi­li­jar­di evra pri­sko­če u po­moć spa­sa­va­ju­ći Grč­ku, sop­stve­ne ban­ke i am­bi­ci­o­zni pro­je­kat evro­zo­ne, psi­ho­lo­ško-mo­ne­tar­ni sim­bol uje­di­nje­ne Evro­pe.

Da ni­su usko­či­li da po­mog­nu, Grč­ka bi ban­kro­ti­ra­la 19. ma­ja, ka­da tre­ba da is­pla­ti tran­šu od osam mi­li­jar­di evra.

Ka­ko je me­đu­tim grč­ki dug do­sti­gao fan­ta­stič­nih 300 mi­li­jar­di evra? Vla­de u Ati­ni odav­no zna­ju da od­red­ni­ce Ugo­vo­ra iz Ma­strih­ta od­re­đu­ju da bu­džet­ski de­fi­cit ne sme da iz­no­si vi­še od tri od­sto bru­to pro­iz­vo­da. Zna­le su, ali su fa­bri­ko­va­le po­dat­ke da bi mo­gle još da se za­du­žu­ju.

Pro­tre­sem se ka­da shva­tim da se i ta­mo sve to umno­go­me do­ga­đa­lo za­rad vla­sti ko­ja se za­du­ži­va­la da bi Gr­ci­ma obez­be­di­la ono što ra­dom ni­su za­slu­ži­li. Ka­ko bi do­šle na vlast, vla­de su po­zajm­lji­va­le na svet­skim tr­ži­šti­ma ka­pi­ta­la a on­da de­li­le ša­kom i ka­pom.

Grč­ka je „Re­pu­bli­ka bi­ro­kra­ti­je“. Ima pet pu­ta vi­še jav­nih slu­žbe­ni­ka po gla­vi sta­nov­ni­ka ne­go Bri­ta­ni­ja. Kad god su se vla­de me­nja­le, po­li­ti­ča­ri su za­po­šlja­va­li hi­lja­de no­vih slu­žbe­ni­ka. Sta­ri su osta­ja­li. I ta­ko de­ce­ni­ja­ma.

Dr­žav­ni apa­rat tro­ši de­se­ti­ne mi­li­jar­di evra go­di­šnje – no­vac ko­ji ni­je ima­la a i da­nas ne­ma. Ad­mi­ni­stra­ci­ja la­god­no ži­vi uz ma­lo ra­da. In­že­njer na že­le­zni­ci pla­ćen je i do 7.000 evra me­seč­no. Ka­ko?

Grč­ka ima pre­le­po mo­re ali ne­ma ozbilj­ni­ju in­du­stri­ju, ne­ma pro­iz­vo­de kon­ku­rent­ne na svet­skom tr­ži­štu, ne­ma is­tra­ži­va­nja ko­ja bi ih stvo­ri­la u bu­duć­no­sti. Oko 70 od­sto eko­no­mi­je za­vi­si od po­tro­šnje. Uvoz je ve­ći od iz­vo­za. Tek ka­da je kra­jem pro­šle go­di­ne no­vi mi­ni­star fi­nan­si­ja sa­op­štio da je Grč­ka „du­žna k'o Grč­ka“, fan­ta­zme su po­če­le da se raz­ot­kri­va­ju. Po­sto­ji je­ze­ro Ko­pa­is gde od 1957. slu­žbe­ni­ci ra­de na pro­jek­tu dre­na­že ka­ko bi se iz­gra­di­li pu­te­vi. Iste te go­di­ne je­ze­ro je za­u­vek ne­sta­lo – 30 slu­žbe­ni­ka i da­nas je za­po­sle­no i pri­ma pla­te do 2.500 evra me­seč­no.

Grč­ka vla­da je svo­je­vre­me­no osno­va­la agen­ci­ju sa ci­ljem da lo­bi­ra za So­lun kao evrop­sku pre­sto­ni­cu kul­tu­re. Agen­ci­ja i da­lje ra­di. So­lun je ovu ti­tu­lu do­bio – 1997.

On­da zloupotrebe po­lo­ža­ja, ve­li­ko i sum­nji­vo bo­ga­će­nje. Si­va eko­no­mi­ja obr­će če­tvr­ti­nu ukup­nog pro­iz­vo­da ze­mlje. Na­rav­no da se dr­žav­na ka­sa pra­zni­la.

Po­tom ko­rup­ci­ja po ko­joj je Grč­ka me­đu naj­ja­čim u Evro­pi. Sil­ni kre­di­ti i no­vac iz fon­do­va EU oti­šli su u ve­tar. Ne­ka grč­ka „put­na ma­fi­ja“ ured­no je od EU na­pla­ći­va­la kre­di­te na re­la­ci­ji Ati­na–So­lun a da du­go ni­je bi­lo ni auto­pu­ta ni br­ze že­le­zni­ce.

Stra­ne kom­pa­ni­je te­ško su bez mi­ta do­bi­ja­le po­slo­ve, po­seb­no one ko­je do­de­lju­je vla­da. Kao pri­li­kom or­ga­ni­zo­va­nja olim­pi­ja­de u Ati­ni. Ko­rist na­rav­no ima­ju i po­li­ti­ča­ri. Funk­ci­o­ner ne­mač­kog „Si­men­sa“ tvr­dio je da je grč­ka te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­na fi­li­ja­la pla­ća­la dva od­sto pri­ho­da dve­ma naj­ve­ćim stran­ka­ma: so­ci­ja­li­stič­kom PA­SOK-u i kon­zer­va­tiv­noj No­voj de­mo­kra­ti­ji.

Iako is­tra­ži­va­nja ka­žu da 80 od­sto Gr­ka po­dr­ža­va ra­di­kal­nu re­for­mu u su­o­ča­va­nju sa mi­tom, ret­ki­ma sme­ta­ju sit­ne nov­ča­ne uslu­ge po­zna­te kao „fa­ke­la­ki“, ma­le ko­ver­te, ko­je olak­ša­va­ju sva­ko­dnev­ni ži­vot.

Na­vik­nu­ti da dr­ža­va slu­ži sa­mo da se od nje uzi­ma, Gr­ci su sve te go­di­ne, po­put Ita­li­ja­na, uve­žba­va­li na­ci­o­nal­ni sport iz­be­ga­va­nja po­re­za. MMF je utvr­dio da ne­što vi­še od 8.000 Gr­ka dr­ža­vi na ime ne­pla­će­nog po­re­za du­gu­je 20 mi­li­jar­di evra!

Zvu­či po­zna­to? Na­rav­no. Gle­da­ju­ći Gr­ke kao da vi­dim Sr­bi­ju. I srp­sku vla­du ko­ja se za­du­žu­je po­ku­ša­va­ju­ći i da­lje da bu­džet ba­lan­si­ra po­ve­ća­njem pri­ho­da – što zna­či po­re­zi­ma, jer pro­iz­vod­nje ne­ma – za raz­li­ku od Šve­đa­na ili Da­na­ca ko­ji ra­di­je sma­nju­ju tro­ško­ve.

Ne­moj­te sa­mo da se ov­de po­no­vo po­ja­ve cvr­čak-eks­per­ti ko­ji će tvr­di­ti da mi sa­mo mo­že­mo da ima­mo ko­ri­sti od kri­ze evro­zo­ne i grč­kog so­fo­klov­skog fi­nan­sij­skog pa­da.

Pla­šim se da ov­de ne­ki već po­mi­šlja­ju da to što se do­ga­đa Grč­koj ni­je ni­šta stra­šno. Za­što ot­pu­šta­ti i uvo­di­ti ri­go­ro­znu šted­nju da bi uma­nji­li bu­džet­ski de­fi­cit – me­re bol­ne po gra­đa­ne a opa­sne po po­li­ti­ča­re – ka­da je su­tra do­volj­no is­pru­ži­ti ru­ku pre­ma Cen­tral­noj evrop­skoj ban­ci i za­va­pi­ti: po­ma­gaj­te!

Grč­koj su ipak na­met­nu­te ri­go­ro­zne me­re šted­nje. Gr­ci de­mon­stri­ra­ju. Čak i gi­nu. Bra­ne svo­je ni­čim za­slu­že­ne pri­vi­le­gi­je. Ne­će da im se sma­nju­ju pla­te. Bu­ne se što će bi­ti ot­pu­šta­nja. Od­bi­ja­ju ka­sni­je pen­zi­o­ni­sa­nje.

Ljud­ski ih raz­u­mem. Te­ško je ima­ti pa ne­ma­ti. Ra­ci­o­nal­no po­sma­tra­no, tre­ba­lo bi da bu­du sreć­ni što im dr­ža­va ni­je do­ži­ve­la ban­krot. Pa da ras­pro­da­ju Akro­polj i ostr­va.

Da bi ne­u­tra­li­sa­la grč­ki vi­rus, mar­lji­vi­ja i s nov­cem oba­zri­vi­ja Evro­pa ovo­ga pu­ta je pro­gu­ta­la gor­ku pi­lu­lu. Usko­či­la je sa 500 mi­li­jar­di evra, MMF sa još 250 mi­li­jar­di evra.

Grč­ka je po­sta­vlje­na na ko­lo­sek spa­se­nja. Ras­te­ru­ju se cr­ne slut­nje da bi i ne­ke dru­ge kri­zom po­go­đe­ne eko­no­mi­je evro­zo­ne – Ir­ska, Ita­li­ja, Por­tu­ga­li­ja i Špa­ni­ja – mo­gle da pad­nu na ko­le­na. Ne­ka pi­ta­nja ipak ne­ma­ju od­go­vo­re.

Ka­ko spre­či­ti slič­ne ne­vo­lje a ne po­sta­vi­ti te­me­lje za još ve­će de­ba­kle? Da li kri­za ko­ja po­či­va na du­go­vi­ma mo­že da bu­de re­še­na još ve­ćim du­go­vi­ma? Ko bi su­tra mo­gao da spa­sa­va sa­da­šnje spa­si­o­ce?

Ova­kva pi­ta­nja naj­če­šće po­sta­vlja­ju Nem­ci. Ima li ko pra­vo da od ne­mač­kih po­re­skih ob­ve­zni­ka tra­ži da se od­ri­ču sa­mo za­to što ne­ko dru­gi ne po­štu­je utvr­đe­na pra­vi­la, što ne ra­di do­volj­no, što tro­ši vi­še ne­go što ima?

Mno­gi u po­čet­ku ni­su bi­li pri­prav­ni da na ol­ta­ru Olim­pa žr­tvu­ju svo­ju tev­ton­sku rad­nu di­sci­pli­nu i kul­tu­ru sta­bil­no­sti sa­mo za­to što su Gr­ci la­ga­li i ni­su vo­di­li ra­ču­na o za­jed­nič­koj va­lu­ti. An­ge­la Mer­kel je u star­tu de­lo­va­la kao „gvo­zde­na kan­ce­lar­ka“. Od­bi­ja­la je sva­ku mo­guć­nost da Ne­mač­ka pla­ća grč­ke du­go­ve. Na­go­ve­šta­va­la da bi neo­d­go­vor­ne čla­ni­ce tre­ba­lo iz­ba­ci­ti iz EU.

Dru­gi su upo­zo­ra­va­li na mno­go ozbilj­ni­je po­sle­di­ce po evro i či­tav pro­je­kat EU. Grč­ka je us­pe­la da po­de­li naj­ve­će en­tu­zi­ja­ste evrop­skih in­te­gra­ci­ja, naj­ve­ću pri­vre­du EU, nje­nu naj­mno­go­ljud­ni­ju ze­mlju.

Ne­mač­ki rad­ni­ci su na de­mon­stra­ci­ja­ma bi­li ra­za­pe­ti iz­me­đu so­li­dar­no­sti sa svo­jim ko­le­ga­ma u Ati­ni i ljut­nje što mo­ra­ju da pla­ća­ju za Gr­ke ko­ji u pen­zi­ju od­la­ze ra­ni­je ne­go oni.

Mer­ke­lo­va je na kra­ju pri­sta­la da – za­rad „za­šti­te nov­ca ne­mač­kog na­ro­da“ – pre­ma Ege­ju ba­ci spa­si­lač­ki po­jas i is­pla­ti 123 mi­li­jar­de evra vi­sok ra­čun na­pra­vljen po ta­ver­na­ma uz sir­ta­ki.

Ne­mač­ka je ti­me isto­vre­me­no pri­zna­la deo sop­stve­ne od­go­vor­no­sti: ni­su sme­li da do­pu­ste da grč­ka kri­za po­pri­mi ta­kve raz­me­re. Lek­ci­ja je na­u­če­na. Po­tom je Gr­ci­ma i svim „kan­di­da­ti­ma za Gr­ke“ oda­sla­ta ja­sna po­ru­ka: uko­li­ko mi mo­ra­mo da pla­ća­mo za vas, on­da i vi mo­ra­te da ra­di­te ono­li­ko du­go ko­li­ko i mi.

Na Gr­ci­ma je od­lu­ka da li će pri­hva­ti­ti pro­gram bol­nih re­for­mi, ali ne­mač­ka po­ru­ka od­zva­nja Evro­pom. Ko će je, i da li će je raz­u­me­ti, to će se tek vi­de­ti.

Ovo­ga pu­ta Gr­ke je spa­sla evrop­ska so­li­dar­nost. Ali, mo­ra­li bi to­ga da bu­du sve­sni i oni u EU i oni ko­ji Uni­ji te­že, so­li­dar­nost je po­tro­šna ro­ba. I ne va­ži za cvrč­ka i mra­va iz La­fon­te­no­ve ba­sne.