Prevarom protiv znanja

Teško je suditi o naivnosti nedužnih televizijskih gledalaca koji su iskreno verovali da će konačno unovčiti mukotrpno sticano znanje i preko noći zaraditi solidnu šestomesečnu platu. Vredelo je, u to ime, biti uporan, okrenuti magični broj deset, pedeset i sto puta ako treba. Sve do prvog telefonskog računa, kad se kao na dlanu pokazalo da je svaki sekund iščekivanja da se umesto automatske sekretarice javi glagoljiva voditeljka kviza i te kako koštao. Ko će znati koliko?!

Prevareni će teško, zbog posredne umešanosti, oprostiti i zlatnoj koki – "Telekomu", koji je s provajderima i televizijskim kućama u ovom poslu podelio profit na ravne časti. Čak i kada se, kada je video kako stvari stoje, brzo okrenuo navodnoj zaštiti pretplatnika. Posle iznenadnog, višemesečnog priliva stotina miliona dinara na račun impulsa potrošenih u sveopštoj kvizomaniji, služba za spasavanje iz "Telekoma" pokušala je da ispravi učinjeno. Postalo je vruće ali i urgentno kada je stigla i hiljadita žalba, pa je "Telekom" počeo već zavisne pretplatnike da upozorava kada baš preteraju. Tek da dobro razmisle kako će i na koliko mesečnih rata da plate telefonski račun.

Komercijalizovanje televizijskih kuća i njihovi napori da se izbore za dodatne prihode sa tržišne strane sasvim su u redu. Niko čak i ne spori da je narodu pored hleba, preko potrebno i – igara. Ali ne utemeljenih na podlim prevarama, suptilnoj igri dvosmislenih, nemuštim obaveštenjima o ceni poziva, opijanju gledalaštva nagradama od kojih zastaje dah... A posebno ne, kao u slučaju organizatora "KBM internešenel" koji emituje kviz na Hepi TV, na poigravanju s dečjom radoznalošću i lakovernošću u terminima kada su tata i mama sasvim sigurno na poslu.

Interesantno je i da je ministarstvo trgovine o detaljima "prevarnih radnji" saznalo upravo iz tekstova objavljenih u Politici. Pre toga, nadležni čak nisu ni slutili koliko se kvizova organizuje u Srbiji i šta se krije iza, naizgled, naivnih pogađanja tajanstvenih ličnosti i čudovišnih predmeta. Na čak 34 što nacionalnih, što lokalnih TV kanala. Inspektorima posle svega treba odati priznanje na pokrenutoj akciji i konačnoj primeni Zakona o zaštiti potrošača, koji tutorstvo državnih službi već dugo očekuju. Pitanje je da li će tako lako ići i sa obeštećenjem gledalaca, jer malo je verovatno da će, kako se u ministarstvu nadaju, organitatori i takmičari pronaći prihvatljivo rešenje bez arbitraže suda. Obmanuti, zna se, ne trpe kompromise.