Преваром против знања

Тешко је судити о наивности недужних телевизијских гледалаца који су искрено веровали да ће коначно уновчити мукотрпно стицано знање и преко ноћи зарадити солидну шестомесечну плату. Вредело је, у то име, бити упоран, окренути магични број десет, педесет и сто пута ако треба. Све до првог телефонског рачуна, кад се као на длану показало да је сваки секунд ишчекивања да се уместо аутоматске секретарице јави глагољива водитељка квиза и те како коштао. Ко ће знати колико?!

Преварени ће тешко, због посредне умешаности, опростити и златној коки – "Телекому", који је с провајдерима и телевизијским кућама у овом послу поделио профит на равне части. Чак и када се, када је видео како ствари стоје, брзо окренуо наводној заштити претплатника. После изненадног, вишемесечног прилива стотина милиона динара на рачун импулса потрошених у свеопштој квизоманији, служба за спасавање из "Телекома" покушала је да исправи учињено. Постало је вруће али и ургентно када је стигла и хиљадита жалба, па је "Телеком" почео већ зависне претплатнике да упозорава када баш претерају. Тек да добро размисле како ће и на колико месечних рата да плате телефонски рачун.

Комерцијализовање телевизијских кућа и њихови напори да се изборе за додатне приходе са тржишне стране сасвим су у реду. Нико чак и не спори да је народу поред хлеба, преко потребно и – игара. Али не утемељених на подлим преварама, суптилној игри двосмислених, немуштим обавештењима о цени позива, опијању гледалаштва наградама од којих застаје дах... А посебно не, као у случају организатора "КБМ интернешенел" који емитује квиз на Хепи ТВ, на поигравању с дечјом радозналошћу и лаковерношћу у терминима када су тата и мама сасвим сигурно на послу.

Интересантно је и да је министарство трговине о детаљима "преварних радњи" сазнало управо из текстова објављених у Политици. Пре тога, надлежни чак нису ни слутили колико се квизова организује у Србији и шта се крије иза, наизглед, наивних погађања тајанствених личности и чудовишних предмета. На чак 34 што националних, што локалних ТВ канала. Инспекторима после свега треба одати признање на покренутој акцији и коначној примени Закона о заштити потрошача, који туторство државних служби већ дуго очекују. Питање је да ли ће тако лако ићи и са обештећењем гледалаца, јер мало је вероватно да ће, како се у министарству надају, органитатори и такмичари пронаћи прихватљиво решење без арбитраже суда. Обманути, зна се, не трпе компромисе.