Sarajevske poruke

Ono čega su se mnogi pribojavali uoči sarajevske konferencije desilo se – optimistični tonovi evropskih zvaničnika nisu izostali, ali Zapadnom Balkanu ipak ništa konkretno nije obećano. Kako su Srbiji, ali i ostalima u regionu poručili čelni ljudi Evropske unije, ova zajednica je „nedvosmisleno posvećena evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana”, ali pod „fer i rigoroznim uslovima”. Šta to praktično znači? Ako se na članstvo u EU (izuzev Hrvatske kojoj se ono obećava najkasnije 2011. godine) mora čekati deset pa i više godina pitanje je koliko taj cilj ostaje privlačan.

Dugotrajnost procesa pristupanja EU istovremeno rađa i mnoge opasnosti. U zemljama koje još nisu zacelile rane iz najnovijih ratova, nemali je broj onih kojima ruka pomirenja koju njihovi zvaničnici pružaju komšiji nimalo ne izgleda kao lep prizor. Evropska perspektiva koja se u svim zemljama okruženja isticala kao motiv da se gleda unapred uprkos svim nerešenim problemima, čini se postaje sve manje izvesna i to bi moglo da podgreje stare netrpeljivosti i produbi probleme. Koliko je malo potrebno da se strasti uzburkaju svedoči otkazivanje Silajdžićeve posete Beogradu pošto njegovo insistiranje da se vidi sa Ilijom Jurišićem, osuđenim za zločin u Dobrovoljačkoj ulici, u Beogradu nije naišlo na razumevanje.

Liderima kursa pomirenja i saradnje negativni signali iz Brisela vrlo lako bi mogli da izbiju glavni adut iz ruku pa i da napravi probleme na unutrašnjoj političkoj sceni.

U regionu su od Sarajeva očekivali mnogo više. Glavna zamerka koja im je proteklih godina upućivana sa Zapada da nedovoljno sarađuju i da liče na bure baruta, od pre nekoliko meseci ne stoji sasvim. Taj novi momenat nije dovoljno istaknut u govorima evropskih zvaničnika.

Trebalo bi, međutim, razumeti i strahovanja i probleme sa kojima se suočava EU. Nesmotrenost, kako u Briselu, karakterišu poslednje proširenje kada su u EU primljene Bugarska i Rumunija, i ekonomska kriza ozbiljno su uzdrmale ovu zajednicu i stavile Zapadni Balkan „ad akta”, bar za neko dogledno vreme.

Ipak, ovaj skup ostaće upamćen po tome što su, prvi put za isti sto seli predstavnici Srbije i Prištine. To je sa stanovišta EU i jedan od najvećih uspeha konferencije.

Gimnih formula kao solomonsko rešenje, pretrpela je velike kritike od najvećeg dela srpske opozicije koja je tražila da se zvaničnici Srbije ne pojavljuju u Sarajevu bez državnih oznaka. Istovremeno, nekim od uticajnih zemalja Zapada ni to rešenje nije bilo po volji pa su do poslednjeg trenutka pokušavali da stvore situaciju u kojoj bi predstavnik prištinskih institucija nastupao kao državni izaslanik. Iz ove diplomatske bitke Srbija je izašla kao pobednik, ali vreme najvećih iskušenja je tek čeka. Kakva god bila odluka Međunarodnog suda pravde, izvesno je da Srbiju i Prištinu očekuju razgovori. Kakvu će ko startnu poziciju imati odlučiće sud u Hagu.