Svi poslovi zaštićenog svedoka

O po­slo­vi­ma pr­vog sve­do­ka sa­rad­ni­ka srp­skog pra­vo­su­đa go­vo­ri­lo se sva­šta: da as­fal­ti­ra pu­te­ve, o mo­guć­no­sti da po­sta­ne vla­snik pri­vat­nog fa­kul­te­ta, da je kupio „Voj­pu­t“...

Hi­ci čla­no­va obez­be­đe­nja Pre­dra­ga Ran­ko­vi­ća Pe­co­ni­ja, vla­sni­ka pred­u­ze­ća „In vej“, is­pa­lje­ni u Lju­bi­šu Bu­hu Ču­me­ta, sre­di­nom pro­šle ne­de­lje u No­vom Be­o­gra­du, po­no­vo su pr­vog sve­do­ka sa­rad­ni­ka u isto­ri­ji srp­skog pra­vo­su­đa iz­ba­ci­li u me­dij­ski epi­cen­tar. Jav­nost se, po ko zna ko­ji put, za­in­te­re­so­va­la za Bu­hi­ne „po­slov­ne po­du­hva­te“, pa su opet po­če­le pri­če o as­fal­ti­ra­nju pu­te­va, ku­po­vi­ni fa­kul­te­ta....

Lju­bi­ša Bu­ha Ču­me jav­no je, sre­di­nom pro­šle go­di­ne, pri­znao da na svo­je ime otva­ra fir­mu „Di­fens ro­ud“. Re­kao je tom pri­li­kom da po­no­vo ula­zi u po­slo­ve as­fal­ti­ra­nja, ali i ne­gi­rao da će uče­stvo­va­ti u ra­do­vi­ma na iz­grad­nji Ko­ri­do­ra 10.

– Ne­ću ra­di­ti na iz­grad­nji pu­te­va, pa ta­ko ni Ko­ri­do­ra 10. To su ne­tač­ne in­for­ma­ci­je. Ra­di­ću na re­ci­kla­ži sta­rih pu­te­va. Če­kam no­vu ma­ši­nu i tek ću ta­da po­če­ti da ugo­va­ram po­slo­ve – re­kao je ta­da Bu­ha i ob­na­ro­do­vao da se ra­di o naj­sa­vre­me­ni­joj ma­ši­ni za re­ci­kla­žu pu­te­va hlad­nom me­to­dom.

Sve­dok sa­rad­nik je go­vo­rio i da je ma­ši­nu ti­pa „vir­gen 4200“, ne­mač­ke pro­iz­vod­nje, ku­pio na ot­pla­tu, da je te­ška 80 to­na i da omo­gu­ća­va če­ti­ri pu­ta jef­ti­ni­ji rad.

Bu­ha je i ra­ni­je ra­dio pre­ko svo­je fir­me „Di­fens“ ko­ja je, pre­ma na­vo­di­ma po­je­di­nih me­di­ja, 6. ok­to­bra 2000. go­di­ne, re­gi­stro­va­ne na ime nje­go­ve su­pru­ge Lji­lja­ne. Fir­ma je ra­di­le sve do 21. de­cem­bra 2002. go­di­ne ka­da je dig­nu­ta u va­zduh. Od­lu­ku o mi­ni­ra­nju „Di­fen­sa“, pre­ma na­vo­di­ma op­tu­žni­ce pro­tiv čla­no­va „ze­mun­skog kla­na“, do­ne­li su Mi­lo­rad Ule­mek Le­gi­ja i Du­šan Spa­so­je­vić. U do­ku­men­tu tu­ži­la­štva, na­ve­de­no je i da su u eks­plo­zi­ji uni­šte­na sva po­stro­je­nja, a da šte­ta na­sta­la tom pri­li­kom pri­bli­žno iz­no­si 8,3 mi­li­o­na evra.

O „bi­zni­su“ pr­vog sve­do­ka sa­rad­ni­ka srp­skog pra­vo­su­đa na­ve­li­ko se pri­ča­lo i pred kraj pro­šle go­di­ne ka­da je pa­za­rio udeo u be­o­grad­skom Fa­kul­te­tu za po­slov­nu in­for­ma­ti­ku. Po­sle broj­nih spe­ku­li­sa­nja oko ovog po­sla, kra­jem ja­nu­a­ra ove go­di­ne, sti­gla je ko­nač­na in­for­ma­ci­ja. Ras­ki­nut je ku­po­pro­daj­ni ugo­vor iz­me­đu Bu­he i tro­ji­ce su­vla­sni­ka po­me­nu­tog fa­kul­te­ta. Ugo­vor iz­me­đu su­vla­sni­ka dr Ne­boj­še Ška­ri­ća, Mi­la­na Sta­ma­to­vi­ća i Ne­na­da Kr­sma­no­vi­ća, s jed­ne, i Bu­he, s dru­ge stra­ne, ras­ki­nut je spo­ra­zum­no. Go­vo­ri­lo se da je Bu­ha od­u­stao od ku­po­vi­ne fa­kul­te­ta „jer je vla­sni­štvo nad ovom vi­so­ko­škol­skom usta­no­vom u sud­skom spo­ru“. Po­sle „pro­pa­sti“ pr­vog po­sla, Ču­me ni­je gu­bio na­du: go­vo­rio je o mo­guć­no­sti ku­po­vi­ne ne­kog dru­gog pri­vat­nog fa­kul­te­ta.

Fa­kul­tet za po­slov­nu in­for­ma­ti­ku Bu­ha je ku­pio za 350.000 evra u ok­to­bru pro­šle go­di­ne. Na taj na­čin ste­kao je i kon­tro­lu nad Uni­ver­zi­te­tom „Sin­gi­du­num“, što su u ovom pri­vat­nom uni­ver­zi­te­tu oštro de­man­to­va­li.

Iako je po­sao s ku­po­vi­nom Fa­kul­te­ta za po­slov­nu in­for­ma­ti­ku pro­pao, Bu­ha iz nje­ga ni­je iza­šao ošte­ćen. Vra­ćen mu je sav no­vac ko­ji je ulo­žio.

O Lju­bi­ši Bu­hi Ču­me­tu go­vo­ri­lo se i kao o vla­sni­ku „Voj­pu­ta“ i hr­vat­ske „Hi­dro­grad­nje“. On je to, me­đu­tim, de­man­to­vao uz­vra­ća­ju­ći pi­ta­njem: „Pa, je l’ zna­te ko­ji je to me­ga­kon­zor­ci­jum?! Vo­leo bih, vr­lo ra­do, da je moj!“ Isto­vre­me­no je go­vo­rio i da bi ra­do ra­dio na iz­grad­nji Ko­ri­do­ra 10, ali da mu to us­kra­ću­ju.

– Uosta­lom, slo­bo­dan sam gra­đa­nin, iako me po­mi­nju kad god ne­ko­me ne­što sme­ta u put­noj pri­vre­di. Ka­da po­slo­vi na pu­tu No­vi Sad – Su­bo­ti­ca ne idu ka­ko tre­ba, oni ju­re me­ne – re­kao je Bu­ha.

Op­tu­žbe da je in­for­ma­ci­je o uslo­vi­ma ten­de­ra za kon­kret­ne po­slo­ve do­bi­jao iz „Pu­te­va Sr­bi­je“, Ču­me je opet de­man­to­vao ob­ja­šnja­va­ju­ći: „re­če­no je vi­še pu­ta u su­du, a i ja to po­na­vljam, slo­bo­da sam čo­vek sve dok se ba­vim le­gal­nim po­slo­vi­ma. A, ako se ba­vim kri­mi­na­lom – od­go­va­ra­ću. Sa­mo, pi­ta­nje je ako mi se ne do­zvo­lja­va­ju le­gal­ni po­slo­vi, či­me to da se ba­vim?“

M. De­ri­ko­njić

----------------------------------

Iz­bu­še­ne gu­me

Po­sle go­sto­va­nja u Si­nju, gde su se nje­go­vi ko­nji tr­ka­li, Bu­hi je 2007. go­di­ne, jed­nim met­kom iz pi­što­lja, ošte­će­na pri­ko­li­ca za ko­nje. I dve ne­de­lje pre ovog in­ci­den­ta, Bu­ha je imao ne­pri­jat­no­sti u istom gra­du. Ta­da su mu na pri­ko­li­ci u te­ren­skom vo­zi­lu pro­bu­še­ne gu­me. Oba pu­ta, Ču­me je u Sinj do­šao cr­nim „audi­jem“ di­plo­mat­skih re­gi­star­skih ozna­ka. Jed­nom od ta dva pu­ta, pri­vo­đen je u po­li­cij­sku sta­ni­cu na in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor zbog pi­sa­nja me­di­ja da je svo­je sum­nji­ve po­slo­ve pre­neo i u Hr­vat­sku.