Nije nam potrebna štednja nego potrošnja

Ideja ministra ekonomije Mlađana Dinkića da se podsticanjem potrošnje „gura” rast izazvala je brojne reakcije, od MMF-a do njegovih kolega iz vlade i ekonomskih eksperata. Dinkić za „Politiku” kaže da su mnogi „pročitali” samo drugi, manji deo njegovog predloga. A na pitanje u kakvom je trenutnom stanju Srbija, on kaže:

– U drugom kvartalu imali smo nešto brži privredni rast u odnosu na prvi kvartal, ali me kao ministra ekonomije dodatno zabrinjava činjenica da se taj rast polako usporava. Bio je brži u aprilu i maju, junu. Kad pogledamo strukturu srpskog bruto domaćeg proizvoda, vide se solidna kretanja u industriji zbog značajnih pomaka u izvozu koji je za pola godine porastao neočekivanih 18 procenata. S druge strane, vidimo veliki pad u građevinarstvu, ugostiteljstvu i poljoprivredi. Dakle, u tri domaće grane koje nemaju nikakve direktne veze sa svetskom ekonomskom krizom mi imamo pad. Njih je moguće podići isključivo internim merama u Srbiji.

Upravo zbog toga sam pre nekoliko nedelja počeo da razgovaram sa kolegama u vladi i predložio im da prihvatimo predlog američkog nobelovca Pola Krugmana čija je teza da u ovom trenutku svet potencijalno ulazi u treću veliku depresiju u istoriji i da je povećanje svih vidova potrošnje jedini način da se ta depresija izbegne. Dakle, da se prekine s politikom stezanja kaiša, koju zagovara ne samo MMF nego i neke vlade evropskih zemalja i da se krene sa politikom stimulisanja potrošnje kako bi se digla ukupna svetska tražnja i na taj način doprinelo povećanju proizvodnje i rastu zaposlenosti. Takav predlog je 1929. godine dao i čuveni Džon Majnard Kejnz. Mislim da je sada u Srbiji pravo vreme da se ovo primeni.

Kako bi to izgledalo kad se primeni u Srbiji?

Prvo treba stimulisati investicionu potrošnju, dakle oporaviti građevinarstvo kroz program podsticanje izgradnje svih objekata koji je vlada već usvojila, ali čija realizacija još nije počela zbog sporosti lokalnih samouprava da pripreme projekte. Druga mera je da se zaustavi svaka ideja kojom se zagovara prekidanje stimulativnih mera za privredu. Te mere treba da se održe i pojačaju. Jer, za šest meseci primene ovog novog programa ubačeno je u privredu kroz subvencionisane kredite za likvidnost oko 1,1 milijardu evra što je jednako celokupnom lanjskom iznosu za iste namene. To znači da je tražnja za kreditima za likvidnost, potrošačkim i investicionim kreditima i dalje visoka. Para za tu namenu u budžetu imamo do kraja oktobra i moramo da pronađemo dodatna sredstva i da pojačamo te programe, kao i neke specifične sektorske programe kao što je stimulisanje vagonogradnje, domaće brodogradnje... Ove stimulativne mere su ključ zašto je Srbija uspela prošle godine da preživi najteži momenat kroz relativno mali pad BDP-a od 2,8 odsto i to je takođe razlog zašto smo ove godine uspeli da lagano rastemo. Sa tim merama zato nikako ne treba prekidati, treba ih povećati i pojačati i u čitavoj narednoj godini.

Drugo pitanje oko koga se digla velika prašina među našim salonskim ekonomistima jeste moj predlog da počnemo da razmišljamo o odmrzavanju plata a kasnije i penzija. Predlažem da se zaista proceni koji je pravi momenat i koji je iznos realno moguće izdvojiti jer bi ta mera takođe podstakla domaću potrošnju. Ako bi išli na odmrzavanje plata u oktobru, po meni, primeren rast zarada bio bi četiri odsto. Videćemo, razgovaraćemo o tome sa MMF-om.

Mnogi kažu da bi ta mera puno koštala državu?

Povećanje zarada za četiri odsto koštalo bi 3,5 milijarde dinara do kraja godine. Sasvim je sigurno da je to beznačajna suma za budžet koji iznosi 800 milijardi dinara. A u BDP-u ta suma bi činila 0,1 odsto. Pa čak i da se budžetski deficit poveća za 0,1 odsto BDP-a, treba videti šta se na drugoj strani dobija kao korist. A korist koja se dobija je sledeća: ako se blago povećaju plate za četiri odsto, ljudi će tim novcem kupovati hranu, trošiti na pijaci i eventualno plaćati komunalne usluge.

Važi li to povećanje i za penzije?

Sa MMF-om je dogovoreno da se penzije usklađuju sa rastom plata, onda bi to isto pravilo bilo primenjeno i na penzije.

Hoćete da kažete da nema opasnosti da se tim parama kupuje uvozna roba?

Tako je. Mislim da su prestroge tvrdnje pojedinih ekonomista da bi takav rast plata uticao na rast uvoza. Proći će puno vremena pre nego što se ljudi u Srbiji opuste i budu u mogućnosti da kupuju uvoznu robu.

S druge strane, kad se donosi neka fiskalna mera nikada ne treba gledati njen efekat u prvom ili drugom mesecu nego u godinu dana. Ako se blago odmrznu plate, ako ljudi krenu malo da troše, onda će i neki proizvođači moći da od prodaje svoju hranu zarađuju, pa će i oni moći da troše i mi ćemo imati kružni efekat koji pomaže rastu BDP-a.

Ono s čime se slažem s mojim kolegama ekonomistima jeste da ne treba preterati sa tim povećanjem zarada, ali četiri odsto nije preterano, posebno imajući u vidu da će ovogodišnja inflacija biti veća od tog povećanja zarada. Znači, mi bi ovom merom samo blago popravili kupovnu moć koja je opala.

U suprotnom, ako se neograničeno drže zamrznutim plate i penzije samo bi, zbog inflacije, dalje opadala kupovna moć stanovništva, ljudi bi još manje trošili i to bi vodilo novom zatvaranju radnih mesta što bi dovelo do aktiviranja socijalne bombe.

Da sumiram, zalažem se za agresivno povećanje investicione potrošnje i blago povećanje lične potrošnje koja bi u krajnjoj liniji dovela do većih budžetskih prihoda za samo nekoliko meseci.

Na kakav je prijem naišao Vaš predlog među kolegama u vladi?

Još nismo stigli, zbog godišnjih odmora, da ga ozbiljno prodiskutujemo. Mislim da su se debelo preračunali savetnici premijera koji su izašli u javnost sa idejom da treba ukinuti stimulativni program za privredu. Oni misle da je naš izlazak iz recesije nepovratan, a ja sam naprotiv vrlo uplašen da, ukoliko se ne pojačaju podsticajne mere za privredu i ličnu potrošnju, Srbija može da se vrati u zone negativnog privrednog rasta i da se iz ovog blagog oporavka vrati tamo gde smo bili prošle godine.

Moram da podsetim da je Hrvatska i dalje u zoni privrednog pada iako je prošle godine za nekoliko procenata povećala PDV i smanjila plate u javnom sektoru.

Logika rešenja za ovu situaciju je potpuno različita od rešenja za situaciju koja je bila u Srbiji pre dve godine. Srbiji nije potrebna štednja, nego veća potrošnja.

Mislite da imate šanse da ubedite kolege iz vlade?

Već sam ih ubedio za prvi deo vezan za rast investicione potrošnje i za podsticanje građevinske industrije – kod banaka smo već prikupili 180 miliona evra.

Verujem da ću ubediti ministarku finansija i premijera za dodatne pare za stimulativne kredite za privredu i građane. Daću samo jedan primer. Kad sam dao predlog da se uvedu subvencionisani krediti za građane bilo je takozvanih eksperata koji su tvrdili da niko neće uzimati te kredite. A podaci govore da je do danas 100.000 ljudi uzelo te kredite i tako je 150 miliona evra ubačeno u sistem.

Svestan sam da krediti nisu trajno rešenje i da bez podizanja potrošačke moći stanovništva nećemo moći da na kvalitetan način izađemo iz krize.

Najškakljiviji deo biće predlog za povećanje plata i penzija, odnosno tajming povećanja. Mislim da bi bilo dobro da se to reši što pre, siguran sam da će MMF želeti da se to što više odloži.

Moram da kažem da su neki predlozi MMF-a u vreme krize bili veoma dobri, a neki su bogami bili pogrešni, naročito oni koji su davani baltičkim zemljama. Njima su rekli da treba da stežu kaiš i oni su oborili plate čak 30 odsto. Kao rezultat toga imali su pad BDP od skoro 20 procenata.

I mene zanima kako će MMF reagovati na moje predloge.

Kako tumačite momentalno reagovanje MMF-a na Vaš predlog?

MMF, pre svega, gleda da li je zemlja s kojom ima aranžman sposobna da vraća dugove. To je njima, da budemo potpuno otvoreni, osnovni cilj. A šta se dešava sa zaposlenošću, njih to manje zanima. Mene zanima da na vreme vraćamo dugove, ali me i te kako zanima da zaustavimo trend rasta nezaposlenosti. Slažem se s MMF-om da je to moguće kroz nove investicije i radim na tome da ih dovedem. Ali, za to je potrebno vreme, a građani Srbije treba u međuvremenu da prežive.

Kad je u Srbiji manja tražnja to dovodi do gubitaka i gašenja pojedinih kompanija čija se roba ne kupuje, ali, pitanje je da li te kompanije ne vrede ili je problem u kupovnoj moći stanovništva.

Pokušaću da ubedim MMF i za drugi deo svog predloga, a ukoliko oni budu tvrdi i ako ne budem imao podršku kolega u vladi, onda je Nova godina krajnji rok za odmrzavanje plata.

Mi nečim moramo da poguramo ekonomski razvoj. Privatni sektor nije dovoljno moćan da u kratkom roku podstakne razvoj, za to mu treba dve godine. Zato država sada mora da uskoči, po cenu većeg budžetskog deficita ali sa jasnom idejom da će to povećati zaposlenost.

Miša Brkić

-----------------------------------------------------------

Neki gledaju samo cifre

Kako tumačite argument „Srbija nije Amerika” kojim se odbija Vaš i predlog Pola Krugmana?

I u ekonomiji, kao i u kulturi ili zdravstvu, postoji velika sujeta. Mnogi se utrkuju da me negiraju, ma šta ja rekao.

Ubeđen sam da bi nas dugotrajna politika štednje uvela u siguran pad privredne aktivnosti, možda bi nas spasla dve-tri godine, ali ne više. A do tada bismo izgubili 100.000 radnih mesta.

Možda neke moje kolege ekonomisti gledaju samo cifre i bilanse, a ne vode računa o živim ljudima koje svakodnevno srećem po Srbiji.

Ja ne zagovaram ekonomsku politiku identičnu američkoj. Oni podstiču potrošnju po svim frontovima, a ja se zalažem za rast potrošnje koja će pokrenuti srpsku poljoprivredu, prehrambenu industriju, građevinarstvo i ugostiteljstvo.