Blokada zdravog razuma

Policija i Žandarmerija juče rano ujutru uklonile su sve barikade na magistralama i regionalnim putevima u Mačvi, Pocerini, Posavotamnavi i Sremu, pa su posle desetodnevne blokade od juče ponovo prohodne saobraćajnice i mostovi, a život u ovim krajevima je konačno normalizovan. Iako su barikade uklonjene, problem zbog koga su odgajivači svinja protestovali nije rešen. Takođe, ostalo je nerešeno pitanje zašto i ko sme slobodne ljude da ometa da se slobodno kreću?

Sada su to bili svinjari, nedavno su to bili malinari, voćari, ratari, rudari, konfekcionari… a sutra – kome god padne na um ili proceni da su mu interesi bilo čim ugroženi. Uopšte nije važno što u svemu tome država, osim što se pod njenom kapom sve događa, nije prvi i pravi partner za razgovore. Pošto u prethodnim slučajevima niko ni za šta nije odgovarao, ponajmanje organizatori takvih javnih protesta, a država nema valjan odgovor na takve iznudice, haos na putevima se – nastavlja.

I u razvijenim zemljama, kao što je, recimo, Francuska, ima povremenih protestnih "izleta" farmera na drumove ili granične prelaze, ali da neko nedeljama drži blokirane saobraćajnice, nigde, osim kod nas – nema. Svaka država pokušava i najčešće uspeva da te "kratke spojeve" sa svojim seljacima i ostalim nezadovoljnicima reši što brže, ali sve treba učiniti da se svaki takav sledeći slučaj predupredi odgovarajućim procedurama. Ko ih ne poštuje – zna se. Postupa se po naređenju.

I kod nas je, uz manje izuzetke, policija relativno blago reagovala na ranije drastične slučajeve. A seljaci, ruku na srce, ovog puta nisu sasvim u pravu niti su od bilo koga izigrani, ponajmanje od države, jer su sami organizovali tov prevelikog broja svinja, precenjujući tržišne prilike, policijska sila bila bi najlošije od svih rešenja.

Ali, šta treba činiti u ovoj sveopštoj blokadi zdravog razuma?

Ništa više od onoga što su uradile i uredile organizovane države. Da poljoprivrednu i sve ostale proizvodnje, ali i ostale oblike privrednog života, država organizuje na način u kojima će se tačno znati šta ko radi i na šta, jednostavno, nema prava ni po koju cenu, pa ni na blokadu puteva. Njena odgovornost nije samo u onome što čini već i u onome od čega hoće da digne ruke – od tržišta na primer. Slobodno tržište nije, niti može biti ovaj haos, već tačno uređen i precizno definisan sistem po kome se svi vladamo i za učinjena dela odgovaramo.