Crni petak

CRNI TERORISTIČKI PETAK uoči pete godišnjice napada Al kaide na SAD. Serija terorističkih akcija u Aziji izazvala je tragične posledice. U Avganistanu, Indiji, Pakistanu i Iraku – izbrojane su desetine mrtvih i stotine ranjenih – a svet je na najsuroviji način još jednom opomenut da terorizam nije pobeđen.

Moderna priča o terorizmu, uslovno rečeno, vezuje se za 11. septembar 2001. godine i spektakularne udare Osaminih sledbenika na Njujork i Vašington. Za SAD i zapadni svet bio je to dramatičan šok posle čega su usledili i konkretni odgovori. Amerika je proglasila rat terorizmu.

Već nekoliko nedelja kasnije, 7. oktobra 2001. godine, počela je vojna invazija na Avganistan. Operacija je imala nekoliko ciljeva: rušenje tamošnje diktature talibana, razbijanje terorističke mreže Al kaide i hvatanje Osame bin Ladena.

Krajem 2002. američki predsednik Džordž Buš oglasio je novi cilj u ratu protiv terorizma – Irak. Napad je usledio 20. marta 2003. U velikoj vojnoj akciji, sa SAD na čelu, učestvovalo je 48 država. Irak je brzo poražen, oboren je režim Sadama Huseina, nešto kasnije diktator je uhvaćen i danas je na optuženičkoj klupi.

Pet godina posle septembarskog terorističkog pira američki vojnici i međunarodne trupe još su u Avganistanu i Iraku. U međuvremenu teroristi nisu mirovali: ostale su upamćene njihove akcije u Madridu, Londonu...

Bilans borbe protiv terorizma, posebno za SAD, gotovo je katastrofalan. Rat već traje duže nego onaj protiv Hitlerove Nemačke bez nagoveštaja kada i kako bi mogao da bude okončan. U Iraku i Avganistanu se gine više nego ikad, a svetska javnost sve se glasnije buni protiv produžetka vojevanja.

Odgovarajući na pitanje nemačkog nedeljnika "Špigl" da li je u proteklih pet godina uopšte učinjen napredak u ratu protiv terorizma Zbignjev Bžežinski, bivši američki savetnik za bezbednost, odgovara: "I da i ne". Činjenica je da od 2001. u SAD nije bilo terorističkih akcija, ali su Amerikanci, na drugoj strani, primenjujući ogromnu silu i ne hajući za tuđe ogromne žrtve, dramatično doprineli jačanju korena terorizma u islamskom svetu.

Bilo bi, dakle, sasvim jednostrano, upirati prstom isključivo u muslimanski svet kao krivca za bujanje terorizma. Posebno ukoliko takve optužbe prati pokušaj da se ova "bolest" iskoreni isključivo puškom i bombom. Samo diktature, bez skrupula, uništavaju protivnike. Demokratske države ili one koje se tako predstavljaju trebalo bi da koriste neka druga "oružja".

SUMNjE O POSTOJANjU TAJNIH ZATVORA CIA zvanično su potvrđene. Predsednik SAD priznao je da je američka obaveštajna agencija, u tajnom ratu protiv terorista, koristila centre u inostranstvu.

Prvi nagoveštaji o postojanju tajnih zatvora CIA pojavili su se u novembru prošle godine u "Vašington postu" i izveštajima organizacije za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč. Nagađalo se tada da je CIA, u okviru  antiterorističkog programa, razvila interkontinentalnu mrežu za praćenje, prisluškivanje, hapšenje i isleđivanje sumnjivih osoba i terorista. Pretpostavljalo se da se ova tajna mreža prostire od Tajlanda i Avganistana do Evrope. Konkretnih dokaza, međutim, nije bilo.

Najbučnije su na ove sumnje reagovali Evropljani. Pre svega zbog glasina da su upravo na Starom kontinentu – u Poljskoj i Rumuniji – skriveni neki tajni zatvori. Prozvane države su, naravno, sve demantovale, ali je klupko počelo lagano da se odmotava.

Prema nepotvrđenim informacijama američke TV mreže Ej-Bi-Si, prvi tajni zatvor CIA otvoren je 2002. godine u Tajlandu. Na podužem spisku mogućih lokacija pojavljivali su se i Kabul (Avganistan), Kairo (Egipat), Aman (Jordan), Bagdad (Irak), Rabat (Maroko), Alžir, američka baza Gvantanamo (Kuba) i britansko ostrvo Dijego Garsija u Indijskom okeanu. Govorkalo se i o avionima-zatvorima koji su sletali na aerodrome u Frankfurtu, Ramštajnu (Nemačka), Larnaki (Kipar), Indžirliku (Turska), Bakuu (Azerbejdžan), Palma de Majorki (Španija), Sarajevu (BiH) i Skoplju (Makedonija).

Konačno, Bušovo priznanje otvara, naravno, prostor za mnogobrojna pitanja. Znatiželjnici očekuju da se objavi potpuni spisak tajnih zatvora CIA u svetu, ali će biti i onih – znatno neprijatnijih – koji će se interesovati za tretman zatvorenika i njihove sudbine.

U potrazi za odgovorima sigurno neće biti pardona. Jer, kako zaključuje ugledni nemački dnevnik "Frankfurter algemajne cajtung", reč je o "prljavom tajnom ratu protiv terorizma" koji je predstavlja najgrublje kršenje osnovnih ljudskih prava.