Zaštitnik bez zaštite

„Svog“ ministra je, podnoseći ostavku prošle nedelje, optužio za nerad, neozbiljnost i mobing. Ministar je njega okarakterisao kao čoveka „koji pravi probleme, umesto da ih rešava“. Dok čeka zvanično rešenje o razrešenju sa dužnosti držanog sekretara u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, Marko Karadžić, kako kaže, sređuje misli i traži drugi posao.

U martu ove godine Karadžić se otvorenim pismom obratio ministru, tvrdeći da mu je onemogućeno da radi i da u Ministarstvu trpi svakodnevno maltretiranje. Tada je, međutim, naveo da neće podneti ostavku, jer Srbija „nema vremena za povlačenje pred neznanjem, bezobrazlukom i neradom”. Sada kaže da svako ima granicu do koje može da trpi.

Posle više od dve godine iz Ministarstva odlazi verovatno kao najpoznatiji vladin službenik u Srbiji, sa velikom podrškom nevladinih organizacija i brojnih manjinskih grupa, ali, čini se, ne i svoje Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja se povodom njegove ostavke nije ni oglasila. U javnosti je dobro poznat kao beskompromisni zagovornik i zaštitnik prava manjinskih grupa, posebno Roma i LGBT populacije, i prvi državni funkcioner koji je podržao održavanje Parade ponosa. To mu je prošle godine donelo titulu gej ikone, ali i pretnje smrću. U vreme donošenja zakona protiv diskriminacije, Pančevo je bilo oblepljeno plakatima sa njegovom slikom i pozivima na linč. Ministru Čipliću zamerio je kasnije i što ga od ovakvih stvari nikada nije zaštitio, ali je uporno tvrdio i da ganiko neće zaustaviti da se bori za prava onih koji su ugroženi i da će se truditi da svakoga štiti od fašizma, rasizma i diskriminacije.

Koliko god da je posvećeno branio prava ugroženih, toliko je oštar bio prema onima koji ih, po njegovoj oceni, ugrožavaju. To je krajem prošle godine dovelo i do toga da Demokratska stranka Srbije, koju je u jednoj TV emisiji svrstao među neonacističke organizacije, protiv njega podnese tužbu, a od premijera zatraži da ga razreši „jer sramoti vladu“. Govorio je i da su ekstremne desničarske organizacije „leglo nasilja, mržnje i velika opasnost za društvo“, zbog čega je Ministarstvo i zatražilo zabranu Obraza i Pokreta 1389.

U biografiji Marka Karadžića piše da je rođen 28. decembra 1976. godine u Beogradu, gde je završio pravni fakultet. Magistrirao je međunarodno pravo na Univerzitetu Notrdam u SAD. Radio je u Beogradskom centru za ljudska prava od 1998. do 2007. godine. Angažovan je u Katoličkoj službi za pomoć Odeljenja za redukciju siromaštva i u Savetu za prava deteta Vlade Srbije i Saveta za prava osoba sa invaliditetom. Član je Udruženja za međunarodno pravo Srbije. Govori engleski i služi se francuskim jezikom. Kaže da slobodno vreme provodi s prijateljima i porodicom i u vožnji bicikla. Omiljeni film mu je „Gunisi“, a omiljene knjige „Rob“ Isaka Baševisa Singera i „Lovac na zmajeve“ Haleda Hoseinija.

G. Novaković