Заштитник без заштите

„Свог“ министра је, подносећи оставку прошле недеље, оптужио за нерад, неозбиљност и мобинг. Министар је њега окарактерисао као човека „који прави проблеме, уместо да их решава“. Док чека званично решење о разрешењу са дужности држаног секретара у Министарству за људска и мањинска права, Марко Караџић, како каже, сређује мисли и тражи други посао.

У марту ове године Караџић се отвореним писмом обратио министру, тврдећи да му је онемогућено да ради и да у Министарству трпи свакодневно малтретирање. Тада је, међутим, навео да неће поднети оставку, јер Србија „нема времена за повлачење пред незнањем, безобразлуком и нерадом”. Сада каже да свако има границу до које може да трпи.

После више од две године из Министарства одлази вероватно као најпознатији владин службеник у Србији, са великом подршком невладиних организација и бројних мањинских група, али, чини се, не и своје Лиге социјалдемократа Војводине, која се поводом његове оставке није ни огласила. У јавности је добро познат као бескомпромисни заговорник и заштитник права мањинских група, посебно Рома и ЛГБТ популације, и први државни функционер који је подржао одржавање Параде поноса. То му је прошле године донело титулу геј иконе, али и претње смрћу. У време доношења закона против дискриминације, Панчево је било облепљено плакатима са његовом сликом и позивима на линч. Министру Чиплићу замерио је касније и што га од оваквих ствари никада није заштитио, али је упорно тврдио и да ганико неће зауставити да се бори за права оних који су угрожени и да ће се трудити да свакога штити од фашизма, расизма и дискриминације.

Колико год да је посвећено бранио права угрожених, толико је оштар био према онима који их, по његовој оцени, угрожавају. То је крајем прошле године довело и до тога да Демократска странка Србије, коју је у једној ТВ емисији сврстао међу неонацистичке организације, против њега поднесе тужбу, а од премијера затражи да га разреши „јер срамоти владу“. Говорио је и да су екстремне десничарске организације „легло насиља, мржње и велика опасност за друштво“, због чега је Министарство и затражило забрану Образа и Покрета 1389.

У биографији Марка Караџића пише да је рођен 28. децембра 1976. године у Београду, где је завршио правни факултет. Магистрирао је међународно право на Универзитету Нотрдам у САД. Радио је у Београдском центру за људска права од 1998. до 2007. године. Ангажован је у Католичкој служби за помоћ Одељења за редукцију сиромаштва и у Савету за права детета Владе Србије и Савета за права особа са инвалидитетом. Члан је Удружења за међународно право Србије. Говори енглески и служи се француским језиком. Каже да слободно време проводи с пријатељима и породицом и у вожњи бицикла. Омиљени филм му је „Гуниси“, а омиљене књиге „Роб“ Исака Башевиса Сингера и „Ловац на змајеве“ Халеда Хосеинија.

Г. Новаковић