Pravosudna vrteška

U istoj sudnici, na istom predmetu, rade sudija i daktilograf. Sudija sudi, a daktilograf unosi u zapisnik. Sudija ima 100.000, a zapisničar 20.000 dinara mesečno. Razlike u njihovom obrazovanju, vrsti posla i odgovornosti jesu velike, ali oni su deo istog sistema, pravosudnog, koji mora da funkcioniše.

U isto vreme, sudija koji je izabran da radi u drugom gradu dobija više od 20.000 dinara na platu za „odvojen život”, a plaćen mu je i stan i put vikendom do porodice i nazad.

U isto vreme, oko 500 neizabranih sudija sedi kod kuće sa platom od najmanje 70.000 dinara, za koju ne radi ništa. Čekaju odluku Ustavnog suda i nikako da je dočekaju.

Teško je daktilografkinji i referentu u pisarnici da žive sa platom od 20.000 dinara mesečno, a i pravosuđu je teško da funkcioniše bez njih.

Ovakva pravosudna vrteška je rezultat kompromisa koji je napravljen mimo zakona. Visoki savet sudstva i dalje brani stanovište, utemeljeno u zakonu, da neizabrane sudije nisu imale pravo na žalbu Ustavnom sudu, ali je Evropska komisija upravo zamerila Srbiji što neizabrane sudije nisu dobile konkretna i pojedinačna obrazloženja.

I posle više od 500 pojedinačnih odluka o neizboru, koje je napisao VSS, još se ne nazire datum kada će Ustavni sud da rešava žalbe neizabranih. Za to vreme oni će i dalje primati plate, koje su, prema slovu zakona, imali pravo da primaju do kraja juna. Ministarstvo je napravilo kompromis da smiri tenzije i ne ostavi „otpale” sudije bez dinara i bez objašnjenja zašto nisu izabrani.

Koliko te plate koštaju državu? Pa najmanje 40 miliona dinara mesečno. Jer najmanja sudijska plata krajem decembra prošle godine bila je 70.000 dinara, a najmanje 500 od neizabranih 837 sudija ima pravo da i dalje prima platu u visini poslednje, decembarske. Pored toga, uplaćuje im se i penzijsko, socijalno i zdravstveno osiguranje.

Plate sudija poredimo sa platama daktilografa i referenata u pisarnicama zato što su oni zajedno deo istog sistema i što mislimo da je država koja reformiše pravosuđe morala na vreme da misli na sve delove tog sistema. Mladi sudijski saradnici, sa diplomom fakulteta i pravosudnim ispitom, masovno ove godine napuštaju pravosuđe, jer neće da rade za 35.000 dinara u sudu nego za 100.000 dinara u banci.

Samo jedna nadoknada izabranom sudiji ili tužiocu za „odvojen život” jednaka je mesečnoj plati daktilografkinje u sudu, možda i koju „hiljadarku” veća. Mesečna zakupnina garsonijere za sudiju ili tužioca koji je dobio posao u nekom manjem gradu jednaka je mesečnoj plati pripadnika sudske straže. Za 18.000 dinara mesečno sudski stražar svakodnevno brine o bezbednosti stotina, pa i hiljada ljudi, a glava mu je ponekad i u torbi. Jedan sudski izvršitelj, sa platom od 25.000 dinara, svaki dan ide na teren i ne zna da li ga iza vrata nekog dužnika čeka nož, pištolj ili bomba.

Ministarstvo pravde predložilo im je 30 odsto veće plate od 1. januara. Sudski stražari tako više ne bi imali 18.000 nego 23.000 dinara. Neizabrane sudije i dalje primaju najmanje po 70.000 dinara svaki, dok Ustavni sud ne odluči. A kad će – ne zna se.