Telekom i Mobtel

Norveška kompanija Telenor (kao kupac) iskeširala je 2006. godine milijardu i 570 miliona evra državi Srbiji (kao prodavcu) za operatera mobilne telefonije Mobtel. Za četiri godine država Srbija spiskala je sve te pare, a novac je potrošen tako da danas gotovo niko ne ume da navede bar jedan projekat od nacionalnog interesa koji je finansiran tim parama i od koga je „šira društvena zajednica” imala bilo kakvu vajdicu.

Ovih dana u javnosti je otvorena svojevrsna licitacija, mediji su puni najava ministara na šta će biti potrošena nova milijarda i po evra, koliko se očekuje da će država Srbija dobiti za prodaju 51 odsto vlasništva javnog preduzeća Telekom. Atmosfera podseća na familiju koja raspravlja kako će potrošiti premiju na lotou od tri miliona evra: majka bi bundu od nerca i „luj viton” tašnu, otac mercedes „s klase”, sin hoće „kavasaki ninja 250R”, a ćerka želi da ugradi silikone (na više mesta). A rasprava se vodi u šupi koja nema struju, vodu, kanalizaciju, prozore...

Po istom principu se izjašnjavaju i ministri – malo para od Telekoma trebalo bi da ode u poljoprivredu, malo za plate (kako bi se podstakla proizvodnja u propalim firmama), malo za penzionere, obavezno za Filharmoniju i Narodni muzej, nikako ne treba zaboraviti siromašne i socijalno ugrožene, a biće i za infrastrukturu. Jedni ministri smatraju da svi novci treba da „legnu” u budžet pa da se odatle „alociraju”, drugi zagovaraju poseban (koalicioni) „komitet” za deobu. Nešto poput specijalnog nadleštva za nacionalni investicioni plan, samo kadrovski mnogo užeg i partijski (koalicioni) šireg da bi se zadovoljili svi apetiti.

Telekom će se prodati iduće godine, tako najavljuju državni službenici. Iduća godina je, takoreći, predsoblje parlamentarnih izbora koji (redovno) treba da se održe 2012. godine. Da li smo nešto naučili iz prodaje Mobtela? Ili će političari novcem od prodate „porodične srebrnine” kupiti naklonost birača?

Kad mu je 2006. godine bilo postavljeno pitanje na šta bi potrošio pare od prodaje Mobtela, kreator mađarskih ekonomskih reformi i ministar finansija te zemlje Lajoš Bokroš rekao je da bi sve pare uložio u sanaciju i reformu srpskog penzionog sistema. Nažalost, niko u Srbiji nije bio zainteresovan za takav strateški reformski korak.

Priliku koja se pruža prodajom Telekoma država ne bi smela da prokocka, pogotovo što ovakvih „kapitalaca” više nema, niti će se takva prilika ponovo ukazati. Ako nam investitori i međunarodne finansijske institucije sugerišu i ako smo se dogovorili da nam je nacionalni interes izgradnja infrastrukture (putne, železničke, telekomunikacione, informatičke...), onda Telekom treba da bude jedino „žrtvovan” na oltaru (te vrste) modernizacije Srbije. Jer, preduslov bilo kakve modernizacije su dobri putevi, pruge, digitalne veze, Internet...