Betoven, genijalni namćor

Specijalno za „Politiku”

Bon, oktobra – Davne 1845. povodom 75-godišnjice Betovenovog rođenja, veliki kompozitor i pijanista, i najveći altruista među muzičarima, Franc List, došao je na ideju da u Betovenovom rodnom gradu organizuje trodnevni festival njegove muzike. I tako je to počelo u Bonu koji i danas velikim muzičkim događajem slavi svog velikog sina.Upravo se završio još jedan Betovenov festival, dug mesec dana.

A one pomenute godinepostavljena je i ogromna skulptura (rad drezdenskog vajara Ernsta Julijusa Henhela) na gradskom trgu, pored Minster bazilike, a ispred rezidencije Firstenberga, u kojoj je danas glavna pošta grada Bona. Da uveliča slavlje,List jepozvao i pruskog kralja Fridriha Vilhelma Trećegi englesku kraljicu Viktoriju, koja je,na balkonu,sa nestrpljenjem očekivala da se otkrije spomenik. Razočarana, uskliknula je: „Pa,on nam je okrenuo leđa!” Da ublaži situaciju, nekoje rekao: „Poznato je da je on uvek bio namćor!”

Taj nesrećni i neshvaćeni „namćor”, genije kojem u muzici gotovo da nema ravnog, cedio je, kako je sam govorio, „ljudima božanski nektar” i naterao Vagnera da prizna – „Verujem u Boga, Mocarta i Betovena!” A Betovenov festival u Bonu (ove godine trajao od 10.9. do 9.10) redovno okuplja najveća muzička imena današnjice, da sviraju njegova dela, da govore o njemu, da se za dirigentskim pultom takmiče u svojevrsnom „nadsviravanju”.

Svake godine fokusira se jedna oblast njegovog stvaralaštva aovoga putaizbor je „pao” na violinske sonate. Tri večeri zaredom izvodili su ihfrancuski virtuozi Reno Kapison (2000. godine proglašen za „vodećeg violinistu generacije” i „zvezdu u usponu”, a 2005 – za „solistu godine”)i Frank Brali, koji je sa četiri godine počeo da svira (klavir), a šest godina kasnije u čuvenoj Sali Plejel u Parizu priredio prvi koncert sa Filharmonijskim orkestrom RadioFrancuske.Na konkursu Kraljice Elizabete u Belgiji osvojio je prvu nagradu i tadazapočinje njegova sjajna internacionalna karijera, kaoi saradnja sa braćom Kapison, violinistom Renoom i violončelistom Gotjeom.Utisakje da je Brali prodornije uronio u dušu Betovenove muzike, u njegov robusni flamanski duh, u razorne nemire i strepnje koje je galski karakter Kapisona ublažio i oplemenio.

Deset Betovenovih violinskih sonata u kojima su deonice dva instrumenta potpuno ravnopravno nivelisane svedoče o gotovo simfonijskom prožimanju lirike i dramatike i koncertnom virtuoznom zamahu, uz sasvim dorađenu formu sonatnog oblika i ciklusa.

Reno Kapison je muzicirao na predivnom instrumentu „Gvarneri del Đezu ’Panete” iz 1721, a Frank Brali na velikom Stenveju u „Betovenovoj kući”.

Gordana Krajačić