Samo nek je veselo

Najveći gradovi u Srbiji ne kubure sa dobrim provodom – po definiciji svaki nudi zabavu, dok se žitelji manjih mesta snalaze kako znaju. Ali to pravilo ne važi samo za Srbiju, u svim zemljama je tako. Ipak ono što je specifično jesu kasni izlasci, koje još praktikuju samo u Španiji, zemlji temperamenta sličnog našem, gde mladi izlaze u kasnim satima.

Iako nas ekonomska kriza tera da „smanjimo doživljaje”, zabave se niko u potpunosti ne odriče. Manji je bakšiš muzičarima, skromniji je meni, manje je pića, ređe se odlazi u diskoteke ili udaljenija turistička mesta, ali svako ima svoje omiljeno mesto gde povremeno ode da se opusti i razveseli. Sabornost i druženje nam je u genima zapisano i tako je od davnina, ali svako vreme ima svoje načine zabave, nekada se izlazilo na posela i vašare, u varoške i gradske kafane, družili su se poznanici, a danas se izlazi radi sklapanja novih poznanstava, ako to već nije učinjeno preko fejsbuka ili mobilnog.

Dan u parku – noć u čardi

Oni koji misle da je pre dve tri decenije sve bilo bolje nisu u pravu, makar ne kad je reč o noćnom provodu. Sedamdesetih godina u glavnom gradu tako nešto tako reći nije ni postojalo, sve je bilo zaključano već u 23 sata, jedino su celu noć radili „Lotos” bar i kafana „Poslednja šansa”, podseća Ljiljana Čerović, šef odseka za odnose s medijima Turističke organizacije Srbije.

Izlasci u kafiće su zajednički svim mestima u Srbiji, ponegde postoje i klubovi za noćno druženje, a kako se broj stanovnika penje tako se pridodaju i drugi sadržaji. Beograd, Novi Sad, Niš, Zlatibor, Vrnjačka Banja, Palić i zimi Kopaonik, to je ono najzanimljivije u našoj zemlji, sve ostalo kaska.

U izboru različitih agencija Beograd je u samom vrhu popularnih svetskih gradova, čak je prošle godine proglašen za mesto sa najboljim provodom na svetu, po izboru najpoznatijeg svetskog turističkog vodiča „Usamljena planeta”.

Iza njega ostali su Buenos Ajres, Dubai, Solun, La Paz, Kejptaun, Baku, Ouklend i Tel Aviv... Noćni život u glavnom gradu obuhvata sve što je potrebno za dobar provod – od džez klubova, preko mesta na kojima se do zore može plesati tango ili salsa, do irskih pabova i klasičnih disko-klubova. Tu su, navodi ovaj turistički vodič, prepuni restorani Skadarlije, stare srpske kafane i splavovi na Savi i Dunavu, koji nude zabavu kakvu strani turisti, prema sopstvenom priznanju, nisu doživeli ni na jednom drugom mestu.

Najbrojniji gosti srpske prestonice su Slovenci, Italijani, Nemci, Grci, Austrijanci, Francuzi…

Novosadske sose i lale imaju jednu osobenost, žene izlaze sa ženama, a muškarci sa muškarcima, mešana društva su vrlo retka, osim ako nisu u pitanju momak i devojka, kaže Maja Baračkov, pi-ar Novosadskog sajma. Ovaj grad brižljivo neguje imidž „srpske Atine”, ima dosta događanja, festivala, muzičkih programa, čak su i muzejske postavke izuzetno posećene: Egzit, pa internacionalni festivali vina, festival filma…

Preko dana, naročito kad dune vetrić, Novosađani uđu u sloumoušn varijante, vole ulična okupljana i druženja u gradskim parkovima, u predvečerje posećena je Petrovaradinska tvrđava sa svojom terasom i lagumima, a čarde na Ribarskom ostrvu i okolini su treće poluvreme provoda uz cigansku muziku i bogat meni.

Iako je grad na obali Dunava – Novi Sad se ne odlikuje uzbudljivim žurkama na splavovima, ima brodova ali posetioci više vole večeru uz laganu muziku.

Užička tamburica

Gradski Korzo je dugo vremena bilo je omiljeno mesto izlaska Subotičana, sve dok ovde nisu počele da niču banke. Kada je pre četiri godine srušeno i Narodno pozorište na početku glavnog gradskog šetališta, centar grada izgubio je mnogo od svog šarma. Izlasci su se preselili u susednu ulicu Matije Korvina gde su smešteni neki od omiljenih gradskih kafića, ali i pored vidnog truda vlasnika, ovde nikada nije vraćena atmosfera sa Korzoa.

– Na opšte iznenađenje popularno mesto za izlazak postala je knjižara „Plato”, tačnije rečeno kafić u knjižari.

Knjižara je ovde, pogotovo za one koji sami svrate, zgodan „dodatak” da se ponese i prelista neka knjiga uz kafu, a uz to i uvek možete sresti nekog koga poznajete – podseća naš dopisnik iz Subotice Aleksandra Isakov.

Užičani vole da se provedu na Zlatiboru. Pre ovih kriznih godina znalo se, petkom, subotom i nedeljom mladi iz Užica odlazili su najčešće u hotel „Palisad”, a u novije vreme „in” su kafići oko jezera, i u tržnom centru. Kome je do žive muzike odlazi u hotel „Bela zemlja”, koji je nedavno otvoren i nalazi se između Užica i Zlatibora. Tu su uvek tamburaški orkestri koji u ovom gradu imaju dugu tradiciju, dužu od sto godina, i, verovali ili ne, tamburaške svirke mnogo su starije od trubačkih. Malo se zna da su u ovom kraju bile brojne tamburaške družine, a sada ih ima desetak koje svake godine učestvuju i na Međunarodnom tamburaškom festivalu koji se održava u maju.

U samom gradu trenutno je u toku 15. Jugoslovenski pozorišni festival „Bez prevoda” na kojem učestvuju trupe iz Srbije, Hrvatske, Republike Srpske i Crne Gore. Festival prati džez orkestar Miše Blama i Beti Đorđević u „IF” klubu. Naš dopisnik Branko Pejović podseća da kriza pogađa i ovaj grad, mladi teže dolaze do posla, pa samim tim i manje izlaze. Ipak, ne odriču se odlazaka u neke od kafića u gradu. Vest koja može da ih obrađuje je ta da je potpisan ugovor sa vojnim vlastima po kojem će Dom vojske biti pretvoren u Dom mladih, sa puno programa, od rok muzike i folklora do baleta i drugih sadržaja.

Osim u kafićima i restoranima, gde je, uz dobro društvo i nadaleko poznate niške specijalitete – roštilj i pečenje, uvek prigodno provesti određeno vreme, mladi Niša najviše se zabavljaju i druže u klubovima i ugostiteljskim objektima unutar Gradske tvrđave pored Nišave.

Klinci zaposeli kafane

Po rečima našeg dopisnika Tome Todorovića, posebno su zanimljivi susreti unutar Gradske tvrđave u Nišu, gde u letnjem periodu radi klub „Klinika”, ali i drugi kulturni ili ugostiteljski objekti. U Tvrđavi se nalazi i prostor Letnje pozornice, gde se održavaju koncerti, ali i restorani u „nišama” nekadašnjeg turskog utvrđenja.

U vreme takozvane subotnje, odnosno vikend groznice Valjevci, svih generacija, nemaju preveliki izbor gde će izaći na zabavu ili piće. Doduše, vrata su im otvorena u nekoliko desetina kafića, diskoteka, klubova, klasičnih i etno-restorana, ali i u dve mini arene, odnosno ugostiteljska objekta pod čijim krovom u isto vreme može stati po nekoliko stotina gostiju. Valjevo je jedan od retkih, ako ne i jedini grad u zemlji, u kojem se na piće sa prijateljima može otići u zgradu Narodnog muzeja.

Naravno, u Valjevu, pre svega u staroj gradskoj čaršiji Tešnjar, dobar provod nudi nekoliko restorana sa takozvanom muzikom na uvce i domaćim specijalitetima.

Kafananas je održala, njojzi hvala! Ova malo izmenjena narodna izreka danas je geslo i mladih Kragujevčana, srednjoškolaca i brucoša koji čine najbrojnije jato među „noćnim pticama” u prvoj prestonici moderne Srbije. Umesto folkoteka, koje su bile „hit” tokom devedesetih, i skupih noćnih klubova, današnji kragujevački „klinci” sve više preferiraju kafanu kao mesto dobrog noćnog provoda ili kao vid „zagrevanja” pre odlaska u neki od ovdašnjih kafića, javlja naš kragujevački dopisnik Brane Kartalović.

Iako ima i onih koji tvrde da je „situacija alarmantna” i „da bi trebalo zvoniti na uzbunu”, izgleda da povratak omladine u kafanu ne treba posmatrati kao nešto loše. U odnosu na vreme od pre deset ili petnaest godina, kada je turbo-folk imao na hiljade pristalica, novi „kurs” mladih može se tretirati i kao civilizacijski pomak, pogotovo ako je njihov izbor lokal sa starogradskom muzikom ili se tu slušaju pop i rok hitovi iz sedamdesetih. Naravno, kvalitet provoda uvek je omeđen visinom džeparca koji im daju roditelji ili novcem koji sami zarade, recimo radeći preko omladinske zadruge.

Dragoljub Stevanović

----------------------------------------------

Valjevo: Zabava u muzeju

Ako u gradu na Kolubari čujete da vas neko zove na piće u muzej, to ne treba shvatiti ni kao šalu niti valjevsku podvalu. Već nekoliko meseci unutar zgrade ovdašnjeg muzeja koji spada u red najaktivnijih u Srbiji, otvoren je kafe, gde se u atipičnom za ugostiteljske objekte ambijentu može lepo provesti i zabaviti. Muzej uvek ima i određene prateće programe od izvođača klasične muzike, do zanimljivih mini tribina, razgovora, projekcija filmova ili preslušavanja svetskih muzičkih hitova.

Naravno, u ovakvim prilikama uvek se postavlja pitanje cena pića i zabave. U kafićima i diskotekama piće je od 150 do 200 dinara a zavisno od toga koja muzička grupa gostuje plaća se i ulaz u rasponu od 300 do 500 dinara.

B. Novović

 -------------------------------------------------------------

Noćobdije kod Lile u ma(h)ali

Najpopularnijeg kafedžiju, koji je gostio Radeta Šerbedžiju, Emira Kusturicu, Milka Đurovskog i Nenada Čanka, odmenila ćerka Zorica, koja od letos vodi preuređeni klub „Pjano najt”

 Kafana kod Lile Ahmetovića (mada bi verovatno ispravno bilo „kod Lila”, budući da se čovek zove Lilo) u šabačkoj ma(h)ali, koju je on nasledio od oca Mehmeda, a ovaj od svog i tako nekoliko generacija unazad, decenijama je bila kultno mesto šabačkih, i ne samo šabačkih noćobdija i boema. Lilo je svoje goste uveseljavao na električnom džez klaviru marke „fender”, koji je prvi put video kod Kornelija Bate Kovača (imao jedini u Srbiji) i na njegovu preporuku kupio u Milanu.

Posle predstava „Gospoda Glembajevi” i monodrame „Moj obračun sa njima”, Rade Šerbedžija je dodelu zlatnog medaljona na (sada ugašenim) pozorišnim svečanostima „Ljubiša Jovanović” 1981. godine proslavio recitujući stihove Arsenove „Ines”, u pratnji Lile na njegovom klaviru. Takođe tu, na kafanskom stolu, govorio je i „Hamleta”...

– Moji gosti bili su i Emir Kusturica, Nele Karajlić, Haris Džinović, Šaban Šaulić, Branimir Đokić, Ljuba Aličić, Amela Zuhović, Šikica, fudbaleri Jovica Škoro, Milko Đurovski, braća Zlatko i Zoran Vujović iz splitskog „Hajduka”... Nenad Čanak, koji je sredinom osamdesetih sa svojim orkestrom svirao u hotelu „Sloboda”, svaku noć je dolazio ovde – priseća se Lilo.

Poznatu šabačku kafanu, koja je letos potpuno renovirana, sada zvanično vode Ahmetovićeva ćerka Zorica i njen sin Dino. Svečano otvaranje je bilo za čuvenu „Čivijadu”, šabački festival humora i satire, a očeva naslednica je pokazala da joj se ugostiteljski posao nalazi „u krvi”.

– Roditelji su bili malo skeptični, ali su ipak prihvatili da se oprobam u ovom, po njima, muškom svetu. Uspela sam da ih ubedim da su se vremena promenila i da neću morati da sama trčim u nabavku pića... Dovoljno je pozvati telefonom agencije koje se time bave – kaže nam Zorica.

Lokal se sada zove „Pjano najt”, i nije više klasična kafana, nego noćni klub (radi do 3 časa ujutru), za koji se dolasci unapred zakazuju. Objekat može da primi 80 osoba i ima poveći separe za VIP goste. Muzika je prilagođena novim generacijama, ali klavir i dalje svira Lilo, gitaru Dino, a tu je i Zoričin suprug Aleksandar Domić, takođe muzičar, sin poznatog šabačkog pevača Dragog Domića.

M. Mijušković