Povlačenje po šemi iz Iraka

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Avganistanski rat se na velika vrata vraća na američku političku scenu, iako je tokom tek minulih kongresnih izbora bio sasvim ignorisan. Ovoga puta povod su obrisi prvog konkretnog plana za njegov završetak, uprkos tome što se na bojnom polju ništa bitno nije promenilo.

Posle „Vašington posta” koji je u nedelju izneo da će plan „tranzicije za Avganistan” biti predočen učesnicima NATO samita koji u Lisabonu počinje u petak, štafetu je juče preuzeo „Njujork tajms”, sa novim detaljima zamisli o povlačenju, koje, uprkos napomenama da će sve biti „uslovljeno situacijom na terenu”, treba da se okonča do 2014 – više od 12 godina posle njegovog početka.

Amerika je u Avganistanu zaglavljena već više nego što je svojevremeno bila u Vijetnamu, i ovo je postao najduži rat u njenoj istoriji.

„Njujork tajms” podseća da je po mnogim aspektima plan za izlazak iz Avganistana replika onog po kojem su okončane ratne operacije u Iraku: borbena dejstva su prestala, kući se vraća dve trećine vojnika, ali značajan deo (50.000) ostaje „iza horizonta”, kao podrška i na poslovima obuke iračkih oružanih snaga.

U Avganistanu je trenutno 100.000 američkih i 50.000 savezničkih vojnika, koje će pojedine delove Avganistana početi da prepuštaju lokalnim vojnim i policijskim snagama već krajem ove ili početkom iduće godine. Kombinovane vojno-policijske snage Avganistana trenutno imaju oko 264.000 ljudi, s planom da ih do 2014. bude 350.000.

Problem je, međutim, da ove brojke nisu stabilne: vojnik ili policajac u Avganistanu se postaje posle ekspresne obuke, što je za mnoge međutim samo privremeno pribežište i rešenje za nezaposlenost. Osipanje redova i u vojsci i policiji je veliki problem već godinama: mnogi u uniformama, uključujući tu i oficire, jednostavno se više ne pojavljuju u svojim jedinicama, dok neki prebegavaju i na drugu stranu, kod talibana.

Konture planova za povlačenje strateški tek treba da budu precizno formulisane, ali zanimljivo je da je, slučajnom ili nekom drugom podudarnošću, do njihovog obelodanjivanja došlo istovremeno kada je avganistanski predsednik Hamid Karzai, u intervjuu „Vašington postu”, u prošlu subotu zatražio da „američka čizma” bude „manje vidljiva” u njegovoj zemlji.

Konkretno, Karzai je zatražio da se smanje američke vojne operacije, kao i da se obustave noćni prepadi, a da povlačenje počne do kraja ove godine.

Predsednik Barak Obama je početak povlačenja američkih trupa najavio za jul 2011, a noćne akcije, ili „specijalne operacije” u vojnom žargonu, postale su veoma često primenjivani element američke borbene strategije otkako je prošle jeseni glavnokomandujući postao general Dejvid Petraus. Američki vojni izvori tvrde da je njihov učinak značajan: broj zarobljenih ili ubijenih talibana na ovaj način je povećan šest puta, ali je to doprinelo i povećanju civilnih žrtava.

Na domaćoj sceni, prve konture izlazne strategije pobrale su aplauze Obamine baze, ali i prva upozorenja republikanske opozicije da „Amerika previše žuri da izađe”.

M. Mišić