Život bez kopija

Čačak – Francuski animatori osvojili su ove godine „Oskara” („Logorama”) i „Zlatnu palmu” u Kanu („Ostrvo laveža”), ali profesor za kratki film, Žorž Sifijanos (58), ne vidi u tome znak trajne nadmoći Parižana u ovom žanru.

– To što se ove godine dogodilo ne bih nazvao dominacijom francuske animacije. Jer, svetska produkcija je velika, postoji dosta dobrih škola kao što su engleska i nemačka, i kvalitet varira iz godine u godinu – rekao je Sifijanos za „Politiku”.

On ovih dana predsedava žirijem četvrtog Međunarodnog festivala „Animanima 2010” u Čačku, i u revijalnom programu smotre predstavljen je kao sineasta, sa jednim dokumentarnim i četiri svoja animirana filma. Prva dva dana, u takmičarskom delu viđeno je čak devet filmova francuskih autora. Kao reditelji pojavljuju se Sifijanosovi studenti sa fakulteta – Sara van der Bum i Sebastijan Laudenbah, dok će van konkurencije animacijom biti zastupljena Matilda Filipon-Aginski, takođe njegova učenica.

Naš sagovornik odbranio je 1988. godine na Sorboni doktorsku disertaciju na temu „Jezik i estetika filmske animacije” a šest godina kasnije osnovao Odsek za studije filmske animacije na fakultetu ENSAD (Ecole Nationale Superieure des Arts Decoratifs) u Parizu, gde do danas radi kao profesor. Fakultet ima 11 odseka (fotografija, video, kostimografija, animacija...) i između 500 i 600 akademaca, od kojih se 15 do 18 prima na Odsek animacije i petogodišnje studije. Na toj visokoj školi neguje se kreativna animacija pa se rezultati, evo, mere i nagradama sa svetskog filmskog vrha.

– Posle otvaranja odseka na ENSAD-u počelo je da raste interesovanje za ovaj žanr, i danas je u Francuskoj aktivno između 10 i 20 škola animacije, sa nepredvidivim učinkom. Neke krenu sasvim skromno, pa blesnu. S druge strane, Francuska je u drugoj polovini prošlog veka počela da neguje tradiciju animacije i kroz festival u Ansiju koji je, makar se i menjao kroz godine, ostao svetski centar za ovu vrstu filma.

Profesor priča da je 1982. godine, u magazinu „Pozitiv”, kritikovao francuske autore zbog povlađivanja industrijskoj animaciji a kao suprotan, dobar primer, naveo reditelje iz Engleske. Kao simbol za preporod animacije pominje slučaj iz Portugalije, gde je tome doprinela jedna televizijska emisija.

Sifijanos smatra da tehnika nije superiorna u ovom žanru:

– Mada to zvuči paradoksalno, ona je uglavnom problem. Postoji mnogo tehničkih mogućnosti i uvek se otkrivaju nove, a neprilike nastaju kada autor koji je otkrio novu dimenziju ne ide dalje u produbljivanje, već je samo zadrži kao okvir za svoj budući rad. S druge strane, postoji nešto što tehnički nije na naročitoj visini, ali ume da oduševi gledaoca. To je model takozvane „elastične forme”, nastao u Holivudu kada je bilo potrebno uz minimalna ulaganja postići odgovarajuću produkciju. To je dokazala i Zagrebačka škola animacije, postigavši visok kvalitet tehnikom koja nije bila komplikovana.

Gost iz Francuske ceni da je pred animacijom bioskopska budućnost jer je postalo kulturna pojava da se sve više ljudi okuplja u dvoranama koje prikazuju kratke filmove. Sifijanos ima i posebno objašnjenje za to:

– Cela kinematografija, malo pomalo, ide ka onome što je animacija oduvek bila. U doba braće Limijer, klasični film bio je kopija života, ali danas sve više postaje subjektivna ekspresija. A, animacija se odvajkada razlikovala od filma, subjektivna od početka. Ona, trajući kao realnost za sebe, nikad nije kopirala život.

Žorž (Georgos) Sifijanos je sa rodnog Krita došao u Atinu na filmske studije, završio ih i počeo da radi ali nije bio zadovoljan. Život mu je preokrenuo jedan poljski film, „nešto između animacije i slikarstva”.

– Tada sam samom sebi rekao: to je ono čemu ja želim da se posvetim. Čuo sam da postoji Zagrebačka škola animacije, raspitao se i rekli su mi da to nije nikakav fakultet, već tradicija. Zato sam otišao u Pariz, seo i, za početak, krenuo da učim francuski...

G. Otašević