Bečke trase srpske književnosti

Od našeg specijalnog izveštača

Beč – Na Sajmu knjiga koji se od 18. do 21. novembra odvija u Beču, Srbija je zastupljena zvaničnim štandom, uz učešće više pisaca iz Srbije u organizaciji Ministarstva kulture i izvršnog organizatora, Privredne komore Srbije. Bečka književna publika proteklih dana upoznala se sa stvaralaštvom pisaca kao što su Dragan Velikić, Srđan Tešin ili Barbi Marković, književnim šetnjama sa publikom kroz ulice i četvrti Beča, organizovanih da bi se slušali literarni zapisi koje su pomenuti pisci ostavili u svojim knjigama.

Drugog dana, na jednom od glavnih književnih foruma na Sajmu, gostovao je Sreten Ugričić. U razgovoru sa voditeljkom, poznatom novinarkom austrijske televizije, on je odgovarao na pitanja o kontroverzama oko svog novog romana „Neznanom junaku” objavljenog proletos u „Laguni”, i o odnosu politike i književnosti. Na pitanje da li je patriotizam ili antipatriotizam govoriti o svojoj državi i identitetu na najradikalnije kritički način, odgovorio je da je to patriotskije nego folirati, lagati, zatvoriti oči i ne videti probleme koji postoje. A ko će bolje o tome da govori nego mi koji to živimo, odgovorio je Ugričić. Na „trik pitanje” o statusu Handkea u srpskoj kulturi, odgovorio je da je Handke veliki pisac, ali da ne bira sredstva da bi pažnju i reflektore javnosti skrenuo na sebe i u tome je uspešan; srpska je tragedija što je srpska stvar zapravo time instrumentalizovana. Ugričić je podsetio da je drugi austrijski pisac Tomas Bernhard, mnogo relevantniji za savremenu srpsku književnost, jer je to pisac koji se beskompromisno bavio najtraumatičnijim pitanjima. Uz to, pisci poput Davida Albaharija, Igora Marojevića, Barbi Marković, pa i njega samog, jesu pod direktnim poetičkim uticajem Bernharda, podsetio je on.

Preksinoć je u Ambasadi Srbije u Beču ambasador Milan Božinović priredio prijem u čast učešća Srbije na bečkom Sajmu knjiga. Uz mali omaž Feliksu Kanicu (čijem je delu posvećena i izložba na srpskom sajamskom štandu u Beču), predstavljeni su ciljevi novoosnovanog srpsko-austrijskog društva koje nosi ime ovog velikog austrijskog putopisca, arheologa i ilustratora koji je proučavao i opisivao u svojim delima kulturno nasleđe Srbije u drugoj polovini 19. veka. O Kanicu su govorili Volfgang Šmale, predsednik društva, Ketrin Horel, univerzitetska profesorka iz Beča, dr Đorđe Kostić i drugi, a prisutni su bili i Volfgang Petrič, Erhard Busek, i Jakub Forst Batalja iz Ministarstva spoljnih poslova Austrije u okviru kojeg se znatna sredstva odvajaju za kulturnu saradnju sa zemljama balkanskog regiona, izdavači iz Austrije i predstavnici fondacije „Traduki” koja tu saradnju pospešuje.

Društvo Feliks Kanic treba da razvije razmenu studenata postdiplomaca između Austrije i Srbije, na tragu onih principa koje je u svom etnografskom radu primenjivao Feliks Kanic. Ovaj nemački Jevrejin rođen u Mađarskoj pripadao je u svoje vreme jednoj marginalizovanoj manjini, te je bez predrasuda sa izuzetnom otvorenošću umeo da sagleda razvoj novih nacionalnih država na Balkanu i njihovo najvrednije kulturno nasleđe zabeleži i sačuva u svojim knjigama, napisima i ilustracijama, postajući most između dve kulture, objasnila je za „Politiku” Ketrin Horel.

Na ovogodišnjem bečkom Sajmu knjiga, inače, svečano su proglašeni dobitnici književnih nagrada Banke Austrija i Kultur kontakta – Renata Šerelit iz Litvanije, Boris Čersonski iz Ukrajine i mađarski autor Akoš Fodor. Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost dobio je, u ponedeljak, Švajcarac Paul Nizon.

Više od 250 izdavačkih kuća, 152 nacionalne i 98 stranih, izlaže na ovoj smotri, a među gostima je tri stotine pisaca, ponajviše iz nemačkog govornog područja. Od poznatih stranih autora, tu su Kinez Dai Siži, čiji izdavač je pokrenuo kampanju besplatne distribucije 100.000 primeraka romana „Balzak i mala krojačica”, koji je proslavio ovog kineskog disidenta. Tu je i Bernhard Šlink („Čitač”), kao i bestseler žanrovski pisci Ken Folet i Dona Leon.

Baš kao i Lajpciški sajam, i ova smotra posebnu pažnju poklanja piscima iz Jugoistočne Evrope, u posebnom programu „Glasovi iz susedstva”.

Juče je na Sajmu upriličena i prevodilačka radionica koju su organizovali predstavnici srpskog i rumunskog ministarstva kulture i „Tradukija” sa austrijskim izdavačima zainteresovanim da prevode dela srpskih pisaca na nemački kojima je Mladen Vesković predstavio i programe podrške Ministarstva kulture Srbije prevodiocima i izdavačima srpske književnosti u svetu.

Od srpskih pisaca u Beču, osim Ugričića, Barbi Marković i Dragana Velikića učestvuju i Vojislav Karanović, Srđan Tešin, Zoran Ćirić i Dragana Mladenović.

V. Roganović