Tri lažne aždaje

S istim žarom Srbijom danas haraju tri lažne aždaje: lažni evropejci, lažne patriote i lažni moralisti. S istom snagom je dave.

Lažnjacima je danas okovana Srbija. Lažna je i vlast i opozicija. I branitelji i napadači. I slepe vođe i još više slepi sledbenici. Ustavobranitelji i anarhisti. Izbori i revolucije. I prva i druga Srbija ogrezle su u nemoralu. Vladike udarile na vladike, vlasti radi... Umesto da udare na pedofile u svojim redovima, Boga radi...

Lažno uspešni biznismeni napadaju lažno uspešnu vlast. Lažni kralj se finansira iz lažnih budžetskih para, koje će se već nekako namaći iz istinski praznih novčanika građana. Sve za lažnu monarhiju, usred lažne republike, u kojoj su narodni predstavnici samo izlizan ukras na vratima nekih drugih krugova moći. Ovde poslanici ne govore u ime naroda nego u ime stranaka. Ne govore čak ni u ime stranaka nego u ime lidera. Ne govore čak ni u ime lidera nego u ime njihovih sujeta i za njihov račun... Devizni...

Od laži se život ne vidi. Zato što ga i nema. Sve je ovim, lažnjacima bitnije od samog života. Ne njihovog, nego života onih koje navodno usrećuju. Na nesreću miliona tih istih, lažno usrećenih... Koji ne veruju u lažnu priču o porezima za bogate, od koje će vajde videti siromašni. Lažna su obećanja, još lažnija ispunjenja.

Evropejstvo je maska za krađu, patriotizam je maska za krađu, religija je maska za krađu. I sve to pred očima lažnih tužilaca, lažnih sudija i moćnih advokata svih vrsta mafije.

Svi su za nešto i nisu ni za šta. Za narod – najmanje. Za propast – ponajviše.

Ima li ijednog segmenta društva koji nije truo ili korumpiran? Prosveta. Zdravstvo. Privreda. Crkva. Akademija. Vojska. Socijalna politika. Policija. Pravosuđe. Stranke. Kultura. Mediji.

Jedino cveta bankarsko robovlasništvo. I na tome uspostavljeno vazalstvo. Jer laž je da su domaće banke morale biti ustreljene. Istina je da je to ubistvo naručeno. Zato smo danas robovi bankarske svemoći. Zelenaških kamata. Davljenja domaćih preduzeća. Laž je da nam ne treba domaća razvojna banka. Laž je da je u pitanju sloboda tržišta. Istina je da je u pitanju nelojalna konkurencija. Zatiranje domaćeg uz perverznu pomoć države, koja je svojima maćeha, a strancima majka... Trojeručica..

I kad nas ne teraju da se klanjamo, mi se do zemlje saginjemo. To je već uslovni refleks.

Samo u ovoj zemlji je greh biti svoj. Pored lažnih evropejaca, koji se klanjaju zapadu, izvodeći nepristojne radnje i pored lažnih patriota i moralista koji se klanjaju istoku, izvodeći nepristojne radnje – neprijatelji su oni koji neće nikome da se klanjaju: ni Americi, ni Rusiji. Te neprijatelje treba istrebiti. Na njih će se pucati iz oba rova, jer taj konsenzus je jedino moguć. U ime prosperiteta.

Zato smo iz krize izlazili nekoliko puta, po rečima premijera i jednog svemoćnog ministra. Onda je predsednik otkrio da će kriza biti još dve godine. I nije im ni čvrgu lupio, što su slagali, nego, po ko zna koji put, pripretio rekonstrukcijom, u kojoj sigurno, nijedan od ove dvojice neće biti rekonstruisan. Izgleda da je jedina moguća rekonstrukcija obavljena u svetom Saboru, na podsticaj takođe svetog Sinoda. Teško da će neki političar postati Artemije. Jer u vlasti se drže bolje nego u Saboru. Više para – više i ljubavi.

To da će Artemije biti rekonstruisan, bilo je očigledno. Mada bi bilo logično da rekonstruišu i znamenitog Pahomija. Ili onoga, koji se sa striperom slikao u raskošnim vladičanskom dvoru, što je, takođe, iskonski primer pravoslavlja.

Ali logika nije jača strana života u ovoj zemlji. Ko traži logiku – izgubiće razum. Tražiti ikakvu logiku ovde nije ništa drugo do večite potrage za nepostojećim.

I, ako je tačna poslovica da su u laži kratke noge – onda nije ni čudo što Srbija puzi.