Krstićev telegram

Direktoru Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, dr Zoranu Krstiću, nije se nimalo dopalo što je naš list obelodanio ono što je on sam, pre dve i po godine, sačuvao od javnosti. Za tuču lekara na klinici u Tiršovoj, do koje je došlo usred operacije nad dvanaestogodišnjom devojčicom, srpska javnost je saznala tek kada je o tome prošle nedelje pisala "Politika". Ništa pre dve i po godine nije o tuči procurelo iz Tiršove, klinike za koju su građani Srbije i Beograda nesebično sakupljali donacije i čije su osoblje svrstavali u najpožrtvovanije i najplemenitije u medicinskoj profesiji. Po izbijanju skandala i žestokih reakcija ogorčene javnosti, čovek kome je povereno da vodi računa da se u Tiršovoj poštuje radna disciplina i ne krši medicinska etika, direktor Krstić nalazio je različita opravdanja za svoje osoblje. Po njemu, za sukob dvojice hirurga je "kriv njihov temperament i pomalo agresivno ponašanje", a osim toga, "slični incidenti se dešavaju u svakoj profesiji". Valjda je zbog toga hirurge simbolično disciplinski kaznio: jednog zabranom obavljanja operacija u trajanju od mesec dana, a drugog zabranom dežurstava tokom godinu dana.

Bes i indignaciju direktor Krstić je izgleda sačuvao za "Politiku", koja je bruku u Tiršovoj iznela u javnost. U subotnjem broju našeg lista, u rubrici rezervisanoj za pisma čitalaca, objavili smo telegram doktora Zorana Krstića. "Stavljajući članak ’Krah lekarske profesije‘ na prvu stranu ’Politike‘, kao i sličan članak prethodnog dana, najstarije novine na Balkanu svrstali ste u red ’Kurira‘, ’Presa‘ i sličnih tabloida. Na tome vam čestitam," napisao je on.

Nisu, naravno, novine u Srbiji, ni ozbiljne ni tabloidne, krive za kršenje lekarske etike u Tiršovoj. Nije kriva ni agencija Rojters, koja je istog dana hiljadama svojih pretplatnika širom sveta prenela pisanje našeg lista o događaju u Tiršovoj. Neka se direktor ne srdi na Rojters što je njegova klinika postala poznata u svetu.   

U uređenijim i naprednijim zemljama od naše, lekari koji ugrožavaju živote svojih pacijenata gube pravo da se bave plemenitom lekarskom profesijom. Stvarni apsurd ove priče jeste da se za nju saznalo tek posredstvom suda, i to ne zato što su roditelji devojčice koja je za vreme tuče bila pod anestezijom tužili kliniku u Tiršovoj. Nisu tužili: oni po svoj prilici nemaju pojma o tome što se desilo jer ih direktor Krstić o tome nije obavestio. Stvar je do suda došla zato što je jedan od lekara pokrenuo privatnu tužbu protiv drugoga jer su mu nanete sledeće ozlede: krvni podlivi na glavi, rascep donje usne, rasklimani zubi i prelom kažiprsta leve šake. Sudski postupak se ne vodi, kako bi u nekoj srećnijoj zemlji možda bilo, zbog nesavesnog lečenja.