Valjevska kora od banane

Ni posle godinu dana policija nije ušla u trag atentatoru koji je pokušao da ubije Duška Đukanovića (47), advokata i bivšeg predsednika Okružnog suda u Valjevu. Namerno kažemo atentatoru, jer se na meti napada našao čovek iz jedne od tri poluge vlasti neophodnih za funkcionisanje svake uređene države – pravosudne. Kada se oporavio od šoka i posledica ranjavanja u obe noge, Đukanović je rekao da ne može da poveruje da je neko nasrnuo na njega. Misli da se nikome nije zamerio u svom advokatskom poslu, a ubeđen je da je kao sudija i predsednik suda radio po slovu zakona, maksimalno se zalažući da nikoga ne ošteti. Šta je bio motiv za napad?

Teško je poverovati da ga je napadač zamenio s nekim drugim, jer sve ukazuje na to da je imao dovoljno vremena i mogućnosti da pre povlačenja oroza dobro osmotri advokata Đukanovića, koji je kritičnog dana u svoj kancelariji radio do kasno u noć. Iako je bivši košarkaški as KK „Metalac” viši od dva metra, „meta” koju je teško promašiti, njemu je pucano u noge. I kada je pao, meci su prštali prema kolenima. Dakle, namera napadača je bila da žrtvu trajno onesposobi, osakati.

Posle neuobičajeno dugog ćutanja, koje nije bilo ni u kakvoj vezi sa interesima istrage, petog dana po pokušaju ubistva reagovale su Đukanovićeve kolege iz Advokatske komore Valjeva. Okupljeni ispred Spomenika Proti Mateji Nenadoviću, poručili su da, za razliku od drugih, oni neće ćutati. Zatražili su od pravosudnih organa da upute Ministarstvu unutrašnjih poslova i državnim bezbednosnim agencijama zahtev da što pre bude razrešeno ovo kriminalno delo kako, koliko sutra, sudije i tužioci ne bi postali mete novih napada. Nažalost, za nekoliko meseci – jednom u Mionici i dva puta u Valjevu, na delioce pravde „jurišalo” se motkama i pesnicama...

I dok se čeka otkrivanje i privođenje atentatora, paralelno se raspreda o tome kakvo je delo počinio (N. N.) izvršilac. Što u čaršijskim, što u pravosudno-policijskim krugovima, spominju se različite ocene dela – od toga da je reč o pokušaju ubistva do svođenja dela na nanošenje teških telesnih povreda. Mnogo toga će, vele, zavisiti od toga da li je napadač pucao sa umišljajem ili je bio u „nesvesnom” stanju. Građanima je rečeno kako će metod DNK nepogrešivo staviti lisice na ruke revolverašu. Prozaičnost ovakvih priča neodoljivo podseća na slučaj skaradne „kore od banane” na koju se svojevremeno okliznuo beogradski advokat Nikola Barović.

Valjevski sudija, advokat i bivši košarkaški as Duško Đukanović „udarao” je svojevremeno na parketu između metalnih obruča takozvane banane, u sportskom i fer nadmetanju sa protivnicima. Bilo je tada i klizanja i padova, ali u ovoj „utakmici” koja traje, bezmalo, godinu dana kao da su zaboravljena pravila. Dobar deo njenih aktera i delilaca pravde podavno je meč napustio. Ostali su samo publika i poraženi koji s nestrpljenjem čekaju da neko odsvira kraj, pa makar, kako vele, i da su sve valjevske ulice i trgovi popločani korama od banana!