Zemlja u neobjavljenom „svemirskom ratu”

Zemlja je u neobjavljenom „svemirskom ratu”, koliko god to nekome izgledalo nestvarno.

Da li je to imao na umu Herbert Džordž Vels pišući roman „Rat svetova”, čijom je dramatizacijom na radio-talasima Orson Vels u „noći veštica” 30. oktobra 1938. na smrt preplašio milione Amerikanaca?

Svakako nije, jer je najavio iskrcavanje Marsovaca.

Stogodišnji naučni podaci svedoče, međutim, da je naša planeta ko zna od kada izložena neprekidnom bombardovanju, istina u razmacima, od kojeg čovečanstvo za sada nije u stanju da se odbrani. A mrski neprijatelj?

Lik i oblik mu još niko nije video, pretpostavlja se da se krije na samoj ivici zagonetnog Ortovog oblaka, najvećeg utočišta kometa nadomak Sunčevog planetarnog dvorišta (više od milijardu svemirskih otpadaka većih od jednog kilometra). Veliki broj „nebeskih repatica” nam, upravo, odatle stiže u pohode. Ortov oblak je, inače, neuređeno odlagalište kosmičkih krhotina, krupnijih i sitnijih, preostalih posle uobličenja Sunčevog sistema, koje ga u vidu prstena okružuje.

Osveta boginje srdžbe

Ko ili, bolje reći, šta ih ispaljuje ka Zemlji?

Džon Mateze i Danijel Vitmir, sa Univerziteta Luizijana (SAD), ukazali su 1999. da postoji skriveno ogromno nebesko telo poput Jupitera koje svojom silom privlačenja (gravitacija) izbacuje, veće ili manje, zaleđene ostatke uobličavanja planeta. Desetogodišnje proučavanje prikupljenih činjenica osnažuje takvu pretpostavku.

Pomno pregledanje svedočenja od 1898. do danas upućuje na zaključak da je, najmanje, petinu vidljivih kometa kao praćkom hitnula nepoznata planeta.

Za pomenuto zasipanje Zemlje svojevremeno je okrivljena tajanstvena zvezda Nemeza, nazvana tako po grčkoj boginji odmazde i kažnjavanja, oličavajući srdžbu protiv svega što remeti red i ravnotežu u prirodi. Najopasniji i najtraženiji „kosmički terorista” u susedstvu, „mrki” ili „crveni patuljak” (vrsta zvezde), svakih 30 miliona godina odapinjao je, navodno, smrtonosni „pljusak kometa” ka našoj planeti.

Docnija istraživanja su opovrgla da je imala ikakvog upliva u sveopšti pomor života na Zemlji, jer mnogi astronomi smatraju da takvo nebesko telo ne postoji.

A šta je to moglo da poremeti „nebeske repatice” u Ortovom pribežištu i usmeri ih ka Suncu?

Umesto zlobne mrtve zvezde Nemeze, verovatno neko znatno manje telo može da uskomeša komete i izbaci u smeru Zemlje. Neko se dosetio da ga nazove imenom boginje Tihe, sestre Nemezine, zadužene za slučajnost i sreću.

„Kosmičke ledenjače” koje čine srce „nebeskih repatica” postojano kruže Ortovim oblakom sve dok ih ne poremeti neka spoljašnja sila – gravitaciono vučenje naše galaksije, Mlečnog puta, prolazeća ili zvezda-pratilja, kao što su to Nemeza i Tiha. Skorašnje računarsko oponašanje obelodanilo je ponašanje kometa u svakom od tih slučajeva.

Umešan Mlečni put

Nakon potankog proučavanja, astronomi su zaključili da je 80 odsto kometa izgurano iz Ortovog oblaka galaktičkom gravitacijom, a za preostalu petinu okrivljeno je udaljeno nebesko telo, otprilike 1,4 puta masivnije od Jupitera.

Da je slabije od najveće planete u Sunčevom sistemu, ne bi bilo u stanju to da uradi.

Ali tu nije kraj nedoumicama i nepoznanicama.

Dočaravanje na računaru jedino važi za komete iz spoljašnjih delova Ortovog kružnog prstena, na odstojanju od 0,3 do 0,8 svetlosnih godina od Sunca. (Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana, a to je, otprilike, 9,6 hiljada milijardi kilometara.) Veoma daleko, zar ne?

Iako je najsvežija hipoteza najbliže konačnom odgonetanju uzroka „ispaljivanja kometa”, planetolog Natan Kaib iz Instituta za teorijsku astrofiziku (Kanada) veruje da ćemo konačan odgovor saznati za desetak godina. Infracrveni svemirski teleskop (WISE), koji je NASA odaslala tačno pre godinu dana (14. decembar 2009), trebalo bi da, najtačnijim merenjima do sada, olakša da se otkrije gde se, baš, nalazi (ako postoji) zagonetno nebesko telo.

A do tada, poštovani čitaoci, obazrivo slušajte radio! Sami ćete biti krivi ako vam se učini da su se spustili vanzemaljci, a vi pohrlite u bežaniju.

Stanko Stojiljković