Ničiji šaht na Terazijama

U četvrtasti šaht bez poklopca na Terazijama, nedaleko od prolaza „Bezistan”, niko od građana Beograda još nije upao. Rupa duboka metar-dva već dva meseca nevešto je prekrivena daskama, preko kojih je u međuvremenu namaknuta i poveća tabla tapacirana limom. Spoticanje i propadanje u otvor u srcu prestonice još nije isključeno, jer ni posle višenedeljne potrage, koja poprima naznake neuspeha, nijedno od nadležnih komunalnih preduzeća se ne oglašava. Rupu, s vremena na vreme, istina, obilazi tajnoviti „čuvar”. Brine da improvizovani poklopac bude na mestu. Do sada ga niko iz okolnih lokala nije primetio.

„Načeti” šaht, iz kojeg je donedavno virila polovina livenog poklopca, a od skoro nema ni tog parčeta gvožđa, naprosto nije ničiji. Jedino se može isključiti odgovornost „Beogradskog vodovoda i kanalizacije”. Oni, kako tvrde, nemaju četvrtaste šahtove. Svi su okrugli. U igri ostaju druga gradska komunalna preduzeća.

Postavlja se pitanje kako je moguće da niko ne želi da preuzme odgovornost. Zbog čega je toliko sramno priznati propust i zasukati rukave? Za vraćanje valjanog poklopca samo je potrebno da dežurne ekipe izađu na teren i zaštite „terazijsku rupu”. Čak i nije toliko važno pitanje spornog otvora koji se i dalje „guši” u otpacima, koliko niko od nadležnih nema volju da „podigne” dva prsta i prizna krivicu.     

Hajka za „(ne)postojećim” vlasnikom počela je kada je patrola Komunalne policije nabasala na „terazijsku rupu”. „Preddeliktno stanje”, kako su ga čuvari komunalnog reda stručno formulisali, zvanično je prijavljeno 15. novembra operativnom centru nove službe. Pritužbe su odaslane na adrese nekoliko preduzeća. Najpre se posumnjalo na „Elektrodistribuciju Beograd” i „Beogradske elektrane”, jer se u otvoru nazire nekoliko velikih cevi. Od „Elektrodistribucije” ubrzo stiže odričan odgovor. U „Elektranama” su sigurni da šaht nije njihov. Pošte Srbije podsećaju da ih uopšte ne održavaju, dok iz Telekoma „Srbija” uveravaju da bi „terazijska rupa” bila odavno zatarabljena da je kojim slučajem u njihovom vlasništvu. Čak ni pretnja novčanom kaznom koja se kreće od 250.000 do milion dinara nije prizvala pameti „dežurnog” krivca.

U takvoj situaciji neizostavno se nameće još jedno pitanje: čemu onda služi Komunalna policija kada sasvim mali problem, kao što je otvoren šaht usred centra prestonice, nije u stanju pravovremeno da reši? Obaška što je slučaj nazvan „preddeliktnim stanjem” bio jedan od prvih prijavljenih operativnom centru novoformirane službe za rešavanje komunalnih problema.

U terazijsku „igranku bez prestanka” u međuvremenu se uključila i komunalna inspekcija opštine Stari grad. Pokušaće da pronađe neodgovorne vlasnike, a ako ni njihova potraga ne bude urodila plodom, novi poklopac biće postavljen o opštinskom trošku.

Takva poruka svakako nije ohrabrujuća, jer nam ona kaže da će građani plaćati službe koje duže od 30 dana ne umeju da reše ni najmanji problem i to u centru centra glavnog grada.