Ничији шахт на Теразијама

У четвртасти шахт без поклопца на Теразијама, недалеко од пролаза „Безистан”, нико од грађана Београда још није упао. Рупа дубока метар-два већ два месеца невешто је прекривена даскама, преко којих је у међувремену намакнута и повећа табла тапацирана лимом. Спотицање и пропадање у отвор у срцу престонице још није искључено, јер ни после вишенедељне потраге, која поприма назнаке неуспеха, ниједно од надлежних комуналних предузећа се не оглашава. Рупу, с времена на време, истина, обилази тајновити „чувар”. Брине да импровизовани поклопац буде на месту. До сада га нико из околних локала није приметио.

„Начети” шахт, из којег је донедавно вирила половина ливеног поклопца, а од скоро нема ни тог парчета гвожђа, напросто није ничији. Једино се може искључити одговорност „Београдског водовода и канализације”. Они, како тврде, немају четвртасте шахтове. Сви су округли. У игри остају друга градска комунална предузећа.

Поставља се питање како је могуће да нико не жели да преузме одговорност. Због чега је толико срамно признати пропуст и засукати рукаве? За враћање ваљаног поклопца само је потребно да дежурне екипе изађу на терен и заштите „теразијску рупу”. Чак и није толико важно питање спорног отвора који се и даље „гуши” у отпацима, колико нико од надлежних нема вољу да „подигне” два прста и призна кривицу.     

Хајка за „(не)постојећим” власником почела је када је патрола Комуналне полиције набасала на „теразијску рупу”. „Предделиктно стање”, како су га чувари комуналног реда стручно формулисали, званично је пријављено 15. новембра оперативном центру нове службе. Притужбе су одаслане на адресе неколико предузећа. Најпре се посумњало на „Електродистрибуцију Београд” и „Београдске електране”, јер се у отвору назире неколико великих цеви. Од „Електродистрибуције” убрзо стиже одричан одговор. У „Електранама” су сигурни да шахт није њихов. Поште Србије подсећају да их уопште не одржавају, док из Телекома „Србија” уверавају да би „теразијска рупа” била одавно затарабљена да је којим случајем у њиховом власништву. Чак ни претња новчаном казном која се креће од 250.000 до милион динара није призвала памети „дежурног” кривца.

У таквој ситуацији неизоставно се намеће још једно питање: чему онда служи Комунална полиција када сасвим мали проблем, као што је отворен шахт усред центра престонице, није у стању правовремено да реши? Обашка што је случај назван „предделиктним стањем” био један од првих пријављених оперативном центру новоформиране службе за решавање комуналних проблема.

У теразијску „игранку без престанка” у међувремену се укључила и комунална инспекција општине Стари град. Покушаће да пронађе неодговорне власнике, а ако ни њихова потрага не буде уродила плодом, нови поклопац биће постављен о општинском трошку.

Таква порука свакако није охрабрујућа, јер нам она каже да ће грађани плаћати службе које дуже од 30 дана не умеју да реше ни најмањи проблем и то у центру центра главног града.