Budacima na legendu

VALjEVO – "Kakav moral pod omčom. Ovaj čovek je prekoračio granicu smrti". Bile su ovo reči poznatog indijskog državnika Nehrua koje je izgovorio 1955. godine na izložbi u Nju Delhiju, ustavši posle dubokog naklona ispod fotografije Stevana Filipovića, mladića i borca sa prostora bivše Jugoslavije, koji je skoro nestvarno prkosio dželatima pre nego što će ga javno obesiti. Ali, čovek čijoj hrabrosti se divio ceo svet pred naletom raznoraznih domaćih ideoloških "revizionista" i vandala okarakterisan je kao izdajnik i antiheroj na čija obeležja se jurišalo sa budacima, ali i eksplozivom.
Kao po kakvom dogovoru, u razmaku od samo nekoliko dana, 1991. godine "nepoznati" počinioci su u Valjevu srušili bistu heroja, dok je spomenik u njegovom rodnom gradu Opuzenu u Hrvatskoj raznet eksplozivom. Nažalost, izuzev predstavnika boračkih organizacija, malo ko je dizao glas protiv ovih činova vandalizma, što je podstaklo rušitelje da u Valjevu, pre dve godine, ponovo nasrnu na bistu u centru grada postavljenu na mestu gde je 22. maja 1942. godine izvršena egzekucija vešanjem. Bista iz Valjeva potom je skončala u nekoj od pomoćnih prostorija Javnog komunalnog preduzeća "Vidrak", gde je i dalje, jer oni koji bi trebalo da je vrate na postament imaju "preča" posla. U Opuzenu raskomadani spomenik čuva se na jednom privatnom stovarištu. Doduše, i iz jednog i drugog grada najavljuju da će uskoro vratiti obeležja na mesta gde su prvobitno bila postavljena, ali niko ne kaže precizno kada.

Ko je zapravo bio Stjepan Filipović, nazvan od saboraca iz odreda Stefan – Steva, i kako je on to ponizio svoje dželate, odgovor smo potražili od Zorana Joksimovića, novinara i publiciste iz Valjeva, autora knjige "Poruke ispod vešala", koja je imala četiri izdanja i tiraž veći od 40.000 primeraka.

– Najpre moram da kažem da se radilo o izuzetnoj ličnosti, a pre svega, o velikom rodoljubu. Jedan je od prvih boraca Valjevskog odreda NOP-a koji je za kratko vreme od običnog borca napredovao do komandanta bataljona. Kada je pao u ruke nemačkom okupatoru, i pored užasnih fizičkih tortura, ostao je nem ne odavši nijedan podatak o saborcima i odredu. Nemci su u svojim dokumentima Stevanovo hapšenje nazvali "nemoguć slučaj". Kada je došao dan za izvršenje smrtne kazne vešanjem, u nameri da ispoštuju formalnost ispunjavanja poslednje želje, 26-godišnji borac nije zahtevao ni cigaretu niti da vidi neku dragu osobu, već je tražio da govori. Jedan od zbunjenih nemačkih oficira kazao je: pa i to je želja. Kada su ga srpski žandarmi sproveli do vešala, sam je stavio omču oko vrata, pri tom ne izvikujući bilo kakve parole, već pozivajući okupljene građane da ono što se događa u njihovoj zemlji ne posmatraju mirno nego da uzmu puške u ruke i bore se protiv okupatora. Upozoravao ih je da će u protivnom završiti kao on. "Vidite da smrt nije strašna ako znate zbog čega umirete", izgovorio je Filipović, posle čega je pogubljen.

Radi zastrašivanja građana Stevanovo telo je na mestu vešanja ostalo još nekoliko dana, a potom je odneto u nepoznatom pravcu i do danas nije utvrđeno gde mu se nalazi grob. Nemci su posle ovog slučaja dobili instrukcije iz najviših komandi da više ne dopuštaju slične situacije, već da zarobljene partizane i njihove saradnike likvidiraju po kratkom postupku. Herojski čin mladog revolucionara zadivio je ceo slobodoljubivi svet. Originalnu fotografiju ispod vešala prvi put je objavio list "Politika" u tek oslobođenom Beogradu. Nešto kasnije napravljena je njena reprodukcija velikih dimenzija koja je smeštena u Muzej čoveka u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku, kao simbol otpora protiv fašizma.

Teško je razumeti ko ovakvu biografiju nije u stanju, ili ne želi, da razume. Spomenik i kada srušiš ostaje spomenik – kaže jedna srpska narodna izreka na koju se uz neprijatnosti kao što je ova sa spomen-obeležjima heroja Stevana Filipovića može nadovezati i druga koja veli: ko u nebo pljuje, na obraz mu pada!