Policijsko usko grlo

Imaš li koga u policiji?

To pitanje se postavlja svakodnevno.

Jer, policija, tačnije njene službe za izdavanje dokumenata, počev od pasoša, ličnih karata, vozačkih, saobraćajnih i ostalih dozvola i uverenja, do novih tablica i nalepnica, jednostavno ne mogu da postignu i opsluže građane.

„Usko grlo” policijskih šaltera stvara velike redove širom Srbije pa ko ima kuma, rođaka ili jednostavno, neku „vezu” u policiji, taj i nekako dođe do neophodnih dokumenata.

Redovi za one koji nemaju vezu formiraju se posle ponoći, pa se čeka, dele se brojevi, pa ko stigne stigne. U vidu zanata već je nastalo novo zanimanje: čekači! Oni za 20 evra umesto građana stoje u redu od zore i zovu vas da ih zamenite kad stigne red na njih, to jest vas.

Kako to, odakle, zašto je nastalo „usko grlo”! Transformacija države iz jedne u drugu, Jugoslavije u Srbiju i Crnu Goru, pa samo u Srbiju, iz jednog u drugi naziv, posledično su terali građane na to da vade nova dokumenta. A i usklađivanje sa Evropskom unijom koja ima više standarde u smislu biometrijskih pasoša, ličnih karata kao kreditnih kartica sa kodovima i šiframa, pa plus registarske tablice koje su duže a uže i imaju drukčiju numeraciju sa hologramima i ostalim visokotehnološkim novitetima.

I šta se desilo?

Država se, jednostavno, nije snašla. MUP-u, kome je sve to povereno da radi, nisu data sredstva iz budžeta, ovo ministarstvo nema dovoljno ljudi i šaltera, to niko da uvaži, pa se na kraju samo došlo do takozvanog „kolektivnog sleganja ramena”!

Odlagalo se dok je moglo da se odlaže, produžavalo važenje starih ličnih isprava dok ne stignu nove i tako se doteralo do duvara. Raspisivali se tenderi, tražili proizvođači, mrcvarili građani, pa se od crvenih pasoša prešlo na plave, pa ponovo na crvene – sve da bi stigli dotle da bez protekcije u policiji nema drugog izlaza!

Od pre neki dan, posle tri godine upornog najavljivanja i odlaganja počelo se sa izdavanjem novih „evropskih” tablica. I odmah problem. Građanin dobije tablice za svoje vozilo, al’ ne dobije saobraćajnu dozvolu! Papirče sa pečatom mu služi kao potvrda da dok čeka na dozvolu može da vozi ali samo u svom gradu. To važi i za vozačku dozvolu, ako je istekla. A bez ta dva dokumenta ne može se ni van grada u kome je potvrda izdata a ni preko „crte”, u inostranstvo. I sad zamislite poslovnog Srbina koji je aljkavošću države prinuđen da otkazuje putovanja, poslove... I da se nada da će ga za mesec, dva ili već koliko ta ista država „obradovati” i dati mu neophodna dokumenta za koja je inače morao unapred da plati! Za Riplijevu zbirku čuda je i podatak da ko dobije nove tablice, a one sadrže slova ž, đ, š i ostala kojih nema u telefonu, ne može da plati parking SMS-om. Jer, niko nije javio „parking firmama” da će uvesti takvu nomenklaturu pa da se one pripreme, promene, prilagode...

Država je tako postala tvorac haosa. To nije posao države.

Da li će država kazniti sebe što je katastrofalno radila. Ovo nije pitanje, jer odgovor znate.