Košnica puna života

Mećavnik, Mokra Gora – Na završnom predavanju na 4. Kustendorf festivalu, odmah posle projekcije „Rome” Federika Felinija, profesor Emir Kusturica je studentima filma iz pedesetak zemalja sveta poručio: „Ljudi će vam otkriti život. Ako bežite od ljudi, ako im ne dopustite da postanu deo vašeg sveta i zatvorite se samo u bioskop, nećete puno uraditi. Život je najbolji pristup filmskoj umetnosti”.

A upravo to – život, buran, intenzivan, bučan, svih sedam dana i večeri ispunjen sadržajima, kontinuiranim vrednim radom, ali i zabavom, međusobnim interaktivnim susretima filmske mladosti i filmske zrelosti, u opuštenoj i krajnje neformalnoj atmosferi, čini festival u Drvengradu, u zemlji Srbiji, unikatnim i sve značajnijim u svetu.

U najkraćem, Kustendorf je košnica puna života u kojoj se „zuji” na mnogim jezicima sveta, ali svako svakog razume jer dele onaj svima zajednički jezik – jezik filmske umetnosti, emitujući uz to i ljubav, taj presudni sastojak i života i filma.

U mikroprostoru Drvengrada, makrodogađaji su svakodnevna pojava. Smenjuju se iz dana u dan filmovi i susreti sa Abasom Kijarostamijem, Jitkom Nemcovom, Erikom Popeom, Janom Hrebejkom, Nikitom Mihalkovim, Gaelom Garsijom Bernalom... I brižljivo prate dometi studentskih filmova. Odmeravaju se i kvaliteti filmskih akademija u čijoj su produkciji oni nastajali.

Pokazalo se tako da su u ovogodišnjem festivalskom izdanju najveće domete dostigli studenti iz Poljske, da ne zaostaju ni studenti iz Srbije, a da su produkcijski najraskošniji filmovi studenata iz Švedske i SAD. Ono što je krasilo svih 20 takmičarskih studentskih filmova jeste iznenađujuće visoka zrelost pristupa važnim egzistencijalističkim temama, kvalitet naracije i dosledan rediteljski izraz. Zbog svega toga i ovogodišnja selekcija Dunje Kusturice, može se smatrati još boljom od prošlogodišnje.

Toga su bili svesni i mladi autori koji od Kustendorfa imaju i najviše koristi. Na njemu su se osećali kao kod kuće, samo što su još ovde u prilici da sede za istim stolom sa najznačajnijim stvaraocima današnjice. „Evo čitam tekst o Nikiti Mihalkovu u novinama, a on prolazi pored mene. Čoveče, neverovatno!”, komentar je mladog beogradskog studenta (deli pri tom sobu sa zagrebačkim kolegom), koji možda i najbolje ilustruje suštinu kustendorfskog dnevnog bitisanja za filmsku mladost željnu znanja, dok je izjava francuskog studenta –„Gde još to ima da ti Gael Garsija izvede solo igračku tačku na šanku i zaigra u kolu sa tobom!” – najbolja je ilustracija i burnih noćnih provoda, koji su započinjali posle svakog koncerta iz muzičkog programa festivala.

Na Kustendorf festivalu bilo koja vrsta komercijale je zabranjena. Ovde nećete videti nijednu jedinu reklamu na velikom ekranu niti bilborde sponzora. Festival se održava isključivo pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu Srbije koje Kustendorfu daje svega 20 miliona dinara (budžeti beogradskog Festa i novosadskog Sinema sitija daleko su veći). To je sve što ovaj festival od države dobija. Sve ostale troškove pokriva Kusturičina producentska kuća „Rasta”, dok troškove avionskog prevoza i smeštaja mnogobrojnih članova muzičkih bendova, koji su ove godine stizali iz Francuske, SAD, Norveške i Tanzanije, snosi srpski bend „No smoking orkestra” koji od zarade sa svojih koncertnih turneja uvek namenski odvaja sredstva i za ovaj događaj.

Kustendorf, dakle, za malo para stvara mnogo muzike, dobrih i veoma vidljivih rezultata, u koje se ubraja i onaj da je slika iz Srbije svakodnevno odlazila u svet (boravile su tv-ekipe iz Švedske, Francuske, Britanije, Irana, Grčke, Kine, SAD, Poljske, Rusije...). Najveći benefit kao i prethodnih godina imali su studenti filma, jer im je festivalskim konceptom omogućen i susret sa važnim svetskim producentima koji najčešće sede u redovima žirija. Zahvaljujući tome tri kustendorfska laureata iz prethodnih godina (Japanac, Poljak i Italijan) sada snimaju i svoje prve dugometražne igrane filmove.

Ovogodišnji predsednik žirija Vinsent Maraval, čelnik nadaleko čuvene producentsko-distributerske kuće „Vajld Banč”, poneo je sa sobom DVD kopije četiri studentska filma koje će predati svojim evropskim producentskim partnerima na sastanku koji u Parizu ima već u ponedeljak. Među njima je i film „Zlatna liga” beogradskog studenta Ognjena Isailovića nagrađenog „Bronzanim jajetom”. Imajući u vidu i činjenicu da mladi Isailović ima isti horoskopski znak i podznak kao i Emir Kusturica (ovaj podatak je „iskopao” sam profesor), svašta se tu još može dogoditi.